Rusi i Nemci najbliži železari


31. januar 2012. PRIVREDA – Razgovori o novoj prodaji železare već su počeli, a u igri su samo zemlje koje imaju rudu gvožđa i koks, kaže predsednik Boris Tadić.

Železara u Smederevu danas zvanično prelazi u vlasništvo države Srbije, pošto će Vlada u Smederevu potpisati sporazum o kupovini fabrike od „Ju-Es stila”. Kako je objavio predsednik Srbije Boris Tadić, razgovori o prodaji železare već su počeli, a u igri su samo zemlje koje imaju neophodnu rudu za proizvodnju čelika.

Stručnjaci kao najverovatnije kupce pominju kompanije iz Rusije i Nemačke, koje su i ranije bile zainteresovane za smederevsku fabriku.

Vlada Srbije već je krenula u pregovore oko prodaje smederevske železare. To je juče potvrdio i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je rekao da postoje zainteresovani kupci, ali nije otkrio o kome se tačno radi.

– Budući strateški partner treba da ispuni dva uslova – da ima rudu gvožđa i koks koji je potreban za proizvodnju čelika. Država od američkog „Ju-Es stila” preuzima železaru ne da bi bila vlasnik tog preduzeća, već da ljudi koji u njemu rade ne bi ostali bez posla i da proizvodnja ne bi bila zaustavljena. Države nisu za to da se bave proizvodnjom, već da sačuvaju radna mesta – rekao je Tadić, i dodao da bi gašenjem železare bez posla ostalo više od 5.500 ljudi, a indirektno čak oko 100.000.

Sekretar za metalurgiju PKS-a Nikola Majinski kaže da neophodnih ruda za železaru najviše ima u bivšim republikama SSSR-a i Nemačkoj, koji su i najpoznatiji po proizvodnji čelika.

– Rude gvožđa imaju sve bivše republike SSSR-a. I železara u Košicama uvozi dobar deo iz Ukrajine, na primer. U Evropi Nemci raspolažu ovim rudama, a svojevremeno su i oni pored „Ju-Es stila” bili zainteresovani za železaru – kaže Majinski.

On je objasnio da bi železara mogla da izvozi u zemlje u okruženju, jer nigde u blizini nema železare ovog kapaciteta, ali da je i Italija potencijalno tržište.

– Domaće tržište nije moglo ni ranije da apsorbuje više od 20 odsto kapaciteta „Sartida”, tako da bismo sve ostalo mogli da izvozimo. Sve države u okolini su potencijalna tržišta za izvoz čelika. Takođe, mi smo dosta radili i sa Italijanima. Mislim da sa njima može i dalje da se radi, kao što je bilo pre dolaska Amerikanaca. Znači, ne postoji problem u nepoznavanju tržišta. Uostalom, zašto bi neko kupovao u Košicama, na primer, ako mu je Smederevo bliže – kaže Majinski.

On je objasnio da železare većih kapaciteta postoje širom sveta, naročito u Kini, Rusiji, Japanu, SAD, pa čak i Luksemburgu. Međutim, prednost naše železare je što ima proizvodni asortiman koji se ne radi u mnogim velikim železarama. Zanimljivo je, takođe, da će nam jedan od najvećih konkurenata biti fabrika u Košicama, koja je upravo u vlasništvu „Ju-Es stila”, jer ona ima isti proizvodni program kao smederevska železara.

Međutim, ekonomista Goran Nikolić smatra da bi država čak mogla i da zadrži železaru samo ako bi uspela da je dovede do toga da nema gubitke.

– Ako bismo sa „Fijatom” napravili dogovor o dugoročnoj proizvodnji limova za automobile, država bi čak mogla i da investira neki novac kako bi fabriku dovela barem da bude na nuli. Bio bi uspeh u ovoj situaciji održati radna mesta i ne praviti gubitke. Po meni to ne bi bilo veliko ulaganje, ako bismo imali garantovan plasman proizvoda. U svakom slučaju, ako to ne bude opcija, onda bi što pre trebalo pronaći strateškog partnera za železaru zbog dugova koje je pravila – kaže Nikolić.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da bi prodaja fabrike mogla da potraje.

– Od momenta kada neko iskaže interes do finalizacije ugovora može da prođe više od jedne, pa i do dve godine – rekao je Ćirić.

Izvor: pressonline.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest