Železara u drugom krugu privatizacije


24. decembar 2012. PRIVREDA – Države zapadnog Balkana ulaze u drugi talas privatizacije. Pritisnute manjim prilivima stranih direktnih investicija, sve skupljim i težim zaduživanjem, „minuse“ u državnim kasama pokušaće da pokriju rasprodajom „porodične srebrnine“. Na prodaju su državna preduzeća koja do gazda nisu došla u prvom krugu.

Srbija za drugi krug kandiduje „Telekom Srbije“, „Jat ervejz“, „Galeniku“, „Železaru Smederevo“ i delimično RTB „Bor“, kako pokazuje analiza Svetske banke. Privatnim investitorima tokom naredne godine mogla bi da bude ponuđena i „Pošta i Telekom Kosova“. U Crnoj Gori na tenderu, aukciji ili kroz strateško partnerstvo privatnici bi mogli da preuzmu čak devet preduzeća – tu su „Montenegro, transport i logistika“, „Montenegro erlajns“, „Kontejnerski terminal i generalni tereti Bar“, „Zora“, „Jadransko brodogradilište“, „Budvanska rivijera“, „Ulcinjska rivijera“, „Institut crne metalurgije“ i „Fabrika elektroda“.

Makedonija razmišlja o privatizaciji četiri preduzeća – „OHIS“, „EMO Ohrid“, „Tutunski kombinat“ i jednog pogona vojne industrije „11. oktombri eurokompozit“. Stručnjaci Svetske banke, međutim, upozoravaju vlade država zapadnog Balkana da u drugom talasu na ponavljaju pređašnje greške.

– Zbog malog priliva stranih direktnih investicija, države planiraju novi talas privatizacije – kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke. – Ukoliko se preduzeća privatizuju na pravi način, privatizacije mogu da donesu investicije i nove tehnologije. Važno je da se ovog puta to učini, imajući u vidu iskustvo iz prethodnog talasa privatizacije.

Dva su glavna nauka za zemlje zapadnog Balkana kojih bi valjalo da se drže u potrazi za kupcima preostalih državnih preduzeća. Jedan se odnosi na transparentnost procedura prodaje, jer je to jedini način da se pronađe što bolji kupac.

– Drugi nauk je način korišćenja prihoda – dodaje Bogetić.

– U prošlom talasu zemlje su taj novac mahom iskoristile za pokrivanje tekućih rashoda, a to nikako nije dobra praksa. Ti prihodi bi trebalo da se iskoriste za smanjivanje javnog duga, koji je skup, ili eliminisanje kašnjenja države u plaćanjima. Rešenje je i u ulaganju u infrastrukturu.

Izvor: Večernje novosti

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest