„Železara Smederevo“ isplativija kad ne radi


08. jul 2012. PRIVREDA – Troškovi plaćanja radnika „Železare Smederevo“ koji bi sedeli kod kuće bili bi dvostruko manji od troškova koje država ima da bi održala privid proizvodnje u nekadašnjem gigantu.

Proizvodnja u „Železari Smederevo“ privremeno se obustavlja od 10. jula do 1. septembra stavljanjem druge visoke peći na „tihi hod“ – izjavio je prošle nedelje ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. Vlada Srbije, naime, nije obezbedila novac za sirovine zbog čega će peć i čeličana u „Železari Smederevo“ prestati da rade. Deo zaposlenih će u tom periodu otići na plaćena odsustva, a deo na godišnje odmore, a Ćirić je ponovio da neće biti gašenja „Železare Smederevo“, jer je ona strateški važna kompanija za privredu Srbije.

„Moramo u najkraćem mogućem roku da pronađemo ili strateškog partnera ili konzorcijum firmi, koji bi zajedno sa nama obezbedio adekvatan menadžment i dobar plasman proizvoda“, rekao je Ćirić.
Ni tamo ni ovamo

Predstavnici sindikata istakli su takođe da je postignut kompromis, i da su dobili uveravanja da neće biti zatvaranja „Železare“. Sa druge strane, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da su šanse da „Železara“ preživi vrlo male.

„Malo je nejasno zašto vlada inače ne minimalizuje gubitke, jer održavanje zaposlenih na radu i iščekivanje nekog materijala, koji bi se kupio na dnevnom nivou, stvara dvostruko veće gubitke nego što bismo imali kada bi svi radnici otišli kući i bili plaćeni. Zarade su upola manje nego gubitak koji nastaje na ovaj način. Vlada stalno hoće da održi neki optimizam, ali je stanje na tržištu čelika takvo da su male šanse da izdržimo duži period bez velikih gubitaka. Oni se svakog dana gomilaju, a sa druge strane mala je šansa da će neko hteti da kupi ’Železaru’”, kaže Kovačević za „Akter“.

Vlada Srbije 18. aprila raspisala je tender za izbor strateškog partnera za „Železaru Smederevo“, u kojem je krajnji rok za dostavljanje obavezujućih ponuda bio 4. maj. Taj rok je, kako je saopšteno, na zahtev potencijalnih kupaca produžen do 10. juna, koji je takođe prolongiran do 10. septembra.
Teško do partnera

Da bismo došli do strateškog partnera, morao bi da se pojavi neko ko ima mogućnost da na tržištu proda kapacitete koje „Železara“ ima, a to je oko 2.200.000 tona.

„Mi odavno nismo koristili taj kapacitet ni izbliza. Drugo, taj neko mora da ima računicu da može da posluje bez gubitka, a da bi tako poslovao cene moraju biti visoke i kapacitet iskorišćen u velikoj meri. Treće, ’Železara’ ima užasno lošu situaciju u smislu da je ukupna imovina u knjigovodstvu upola manja od dugova koje ima. Stoga je bilo pametnije da ’Železara’ ode u stečaj”, smatra Kovačević.

„Železara Smederevo“ je krajem januara prešla u ruke države, pošto ju je Vlada Srbije otkupila za jedan dolar od američke kompanije „Ju-Es stil“, koja se povukla jer je poslovala sa gubicima.

Premijer Mirko Cvetković rekao je tada da će troškovi biti niži nego da je „Železara“ prestala sa radom, i da je bez posla ostalo više od 5.000. ljudi, što se, prema mišljenju ekonomista, ispostavilo pogrešnim. Cvetković je dodao da neće biti povećanja budžetskog deficita i da se sredstva mogu obezbediti i kreditima od banaka, ali su dugovi nastavili da se gomilaju, i sada, prema nezvaničnim procenama, dosežu od pola milijarde evra. Takođe je javnosti prilikom preuzimanja „Železare“ za jedan evro rečeno da je reč o dobrom potezu, ali se kasnije ispostavilo da su prećutani pojedini nimalo povoljni finansijski detalji.

„Vlast i inače radi netransparentno i to je veliki problem. Sada bi oni nama morali reći zašto je bolje održavati proizvodnju i praviti veće gubitke nego zaustaviti postrojenja i isplaćivati ljude, jer bi nas tih 5.000 ljudi tako jeftinije koštalo. Što se tiče uslova pod kojim je ’Železara’ preuzeta, nama je rečeno da nema nikakvih obaveza, a ispostavilo se da je vrednost kompanije dvostruko manja od obaveza“, kaže Kovačević.
Prećutane brojke

U januaru mesecu 2012. prilikom kupovine smederevske železare od „Ju-Es stila“ vlada je saopštila da železara u Smederevu raspolaže obrtnim kapitalom u vrednosti od 100 miliona dolara, dok je procenjena vrednost osnovnih sredstava oko 250 miliona dolara. Ipak, ispostavilo se da, zaključno sa 31. decembrom 2011. godine, „Železara Smederevo“ ima gubitke veće od kapitala. Taj dug je na kraju 2011. godine iznosio 34.816.223.000 dinara, odnosno oko 340 miliona evra.

„Ju-Es stil“ je 2003. godine kupio smederevsku železaru, tadašnji „Sartid“ u stečaju. Smederevska železara imala je učešće od pet odsto u ukupnoj proizvodnji Srbije i oko 14 odsto učešća u izvozu, a zapošljava oko 5.000 radnika. Železara ima pogone i ogranke u Smederevu, Šapcu i Kučevu, a bavi se proizvodnjom i prodajom toplo i hladno valjanih proizvoda, kao i belog lima u obliku namotaja i ravnih limova. Ipak, upitan je i doprinos „Železare“ domaćem bruto društvenom proizvodu, s obzirom na to da se najveći deo sirovina za proizvodnju uvozi.

„Vlada pokušava da ofarba situaciju boljom nego što jeste. Mi uvozimo koks, staro gvožđe, rude, praktično sve materijale. S druge strane, taj raskorak između prodajne cene, koja je znatno niža od cene koštanja, dovodi do toga da mi u stvari imamo vrlo loš ili nikakav bilans prema inostranstvu. Priča da ’Železara’ nama čini nekoliko procenata BDP-a je pogrešna, jer ne možete praviti BDP tako što ćete nešto kupiti za, recimo, 100 dolara, a prodati za 80, a mi upravo to radimo“, kaže Kovačević.
Tender

Tender za „Železaru Smederevo“ raspisan je 12. aprila, ali je potom dva puta produžavan. Prvo produženje bilo je do 11. juna, a potom i do 10. septembra. Prijavu za učešće u transakciji za izbor strateškog partnera do sada su podnele tri kompanije, i to „United Pilsen S.A.“ iz Luksemburga, „Donetsksteel Group“ iz Ukrajine i „Ural Mining and Metallurgical Company“ iz Ruske Federacije. Prema zvaničnim podacima sa internet sajta, „United Pilsen“ posluje u okviru kompanije „United Group“, koja u svom sastavu ima čeličanu „Pilsen Steel“ iz Češke Republike i kompaniju „Bumas“ iz Ruske Federacije za proizvodnju u metalurgiji. „Pilsen Steel“ je jedna od najvećih inženjerskih kompanija u Istočnoj Evropi, a izrađuje specijalne proizvode od čelika koji se koriste u brodogradnji, energetici, automobilskoj industriji i drugim sektorima. Kompanija je nastala spajanjem dveju fabrika koja su ranije poslovale u sklopu proizvođača vozila „Škoda“.

Grupa „Donetsksteel“ u svom sastavu ima rudnik uglja visoke kalorične vrednosti, dve fabrike za proizvodnju koksa i dve železare. Kompanija je jedan od najvećih proizvođača koksa u Evropi, a proizvodi i razne vrste čelika niskog i visokog kvaliteta.

„Ural Mining and Metallurgical Company“ jedna je od najvećih kompanija u Ruskoj Federaciji. Na osnovu javnih informacija koje se mogu naći na njihovom internet sajtu, „Ural“ u svom sastavu ima više od 50 kompanija koja posluju u Rusiji, i godišnji prihod od nekoliko milijardi američkih dolara.

Međutim, da stvari ne teku po planu svedoče i konstantna produžavanja rokova tendera, što donekle potvrđuje navode koji su se pojavili u javnosti, a prema kojima je država tender raspisala zbog izbora, kako bi bilo izbegnuto saopštavanje neprijatnih vesti baš u vreme predizborne kampanje.
Jevtinija varijanta

Kovačević izražava sumnju da će se na tender za „Železaru“ javiti neka ozbiljna kompanija, jer cena čelika na svetskom tržištu pada, a Vlada Srbije u uslovima tendera od ponuđača traži da ima rudnike koksa i čelika, i da sirovine dopremi u Srbiju.

„Umesto priče da je stalno na pomolu neki strateški partner, trebalo bi potpuno prestati sa tim pričama, pa ako ga nađu da nas obraduju da su ga našli“, zaključuje Kovačević, i ponavlja da bi najisplativije bilo „Železaru“ potpuno staviti van pogona.

Radnicima treba, kaže on, isplaćivati plate čak i sa doprinosom, pošto bi se taj deo novca svejedno vratio državi, kako bi se smanjili ogromni troškovi održavanja „Železare“ u životu.

Sudeći, međutim, prema trenutnoj situaciji, država nema nameru da ugasi „Železaru“, a alternativa tome je da se i ona pridruži plejadi skupih gubitaša finansiranih iz budžeta. Država samo u ovoj godini namerava da gubitaše finansira sa milijardu evra. S obzirom na to da je budžetska kasa sve praznija, ta sredstva biće obezbeđena iz skupih bankarskih kredita, pa ćemo osim pomenutih milijardu evra morati da platimo i visoke kamate na novac koji praktično bacamo u vetar.
Subvencionisani gubitaši

Dobar deo korisnika tih subvencija su državne firme, koje godišnje gube oko 400 miliona evra, a da situacija bude još gora te firme prave enormne dugove prema javnim preduzećima i neizmirivanjem poreza u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi evra. Osim subvencija gubitašima, država šakom i kapom daje i garancije i to ne samo za različite projekte od javnog značaja, već i državnim, pa čak i privatnim preduzećima („RTB Bor“, Jat, „Fijat“). Sve to i te kako utiče na vrtoglavo povećavanje budžetskog deficita, a sudeći po nedostatku drugih perspektiva, i „Železara Smederevo“ uskoro će biti još jedan gubitaš na javnim jaslama.

Izvor: akter.co.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest