Međunarodni uspeh PATOS-a


08. jul 2012. KULTURA – PATOS iz Smedereva je prvo pozorište iz Srbije koje je posle dvadeset i jedne godine nastupilo na Međunarodnom dječjem festivalu u Šibeniku. Tog 5. jula 2012. ovako su počinjale vesti na gotovo svim medijima u Šibeniku. Iako vest tako koncipirana ne umanjuje značaj da je predstava „Plastične bašte“ sa kojom se PATOS predstavio najmlađoj i onoj starijoj šibenskoj publici imala veoma uspešan nastup na Ljetnoj pozornici (Trg Republike Hrvatske) ispred Gradske vijećnice. Gledalište ispunjeno gotovo do poslednjeg mesta, mnogo dece različitih uzrasta, roditelja, članova saveta festivala, uvaženih hrvatskih pozorišnih kritičara, kao i brojnih gostiju, među kojima je bio i Dušan Vujović, ataše za kulturu Ambasade Srbije u Zagrebu, svi oni ispred troje mladih, ali, koliko god stereotipno zvučalo, iskusnih glumaca PATOS-a. Predstavu se pratili sa mnogo pažnje, uzdaha oduševljenja, aplauza, dobacivanja sa željom da svi učestvuju u ovoj pozorišnoj čaroliji i na kraju su uspeli u tome. Predstava se nije završila onda kada joj je obično kraj, nego pola sata kasnije kada su sva deca napustila scenu na kojoj su se našli sa željom da pozdrave glumce, dotaknu rekvizite, igraju se s njima. U zvaničnom Biltenu festivala piše da je tehničarima bilo jako teško da sačuvaju decu od reflektora na sceni ili reflektore od dece, suština je ista. Uglavnom srca su te večeri svima bila puna i vesela svima koji su se našli na Letnjoj Šibenskoj pozornici.

„Predstava (Plasične bašte) je bila odlična, sve čestitke glumcima i celoj ekipi PATOS pozorišta. Takođe, iskrena zahvalnost domaćinima na pozivu i gostoprimstvu naše ekipe na MDF u Šibeniku. Smatram da je vrlo važno da kulturni predstavnici Srbije, a naročito mlađa udruženja i pojedinci, u što većoj meri budu prisutni i učestvuju na manifestacijama ovakvog značaja i obima. Na taj način, oni se istovremeno afirmišu na regionalnoj sceni, ali i uspostavljaju nove profesionalne i lične kontakte za buduću saradnju. U ovom slučaju, gostovanje PATOS pozorišta iz Smedereva u Šibeniku je obogatilo, već vrlo dobre i svestrane, kulturne odnose Srbije i Hrvatske“, izjavio je Dušan Vujović, ataše Ambasade R. Srbije u Zagrebu.

“Jako nam je drago i veoma smo srećni da je posle 21. godine upravo naše pozorište predstavljalo Srbiju na ovogodišnjem Festivalu s predstavom „Plastične bašte“, rekao je Miljan Guberinić, direktor i glumac PATOS-a na pres konferenciji pred šibenskim novinarima i hrvatskim kritičarima, kao članovima festivaskog saveta i veća. Nadamo se da će se naša saradnja nastaviti i da ćete vi rado nama dolaziti u goste sa vašim predstavama i osećati se prijatno, kao što se mi sada ovde osećamo kod vas – dodao je Guberinić. Ali, nije se pričalo samo o toj famoznoj činjenici koliko je duga bila pauza u umetničkoj saradnji između Hrvatske i Srbije na ovom nekada najvećem jugoslovenskom Festivalu deteta, a sada Međunarodnom dečjem festivalu, već i o samoj predstavi. O našoj predstavi govorili su i pisali Jasen Boko, splitski dramatičar, pozorišni kritičar, urednik, novinar, mnogih pozorišnih festivala (pozivan da bude član žirija na Tvrđava teatru), autor knjiga i dramskih dela za decu, putnik i putopisac, zatim hrvatski pesnik Jakša Fiamengo (poznati i kao autor tekstova mnogih klapskih, pop i horskih pesama dalmatinskog melosa, među kojima je najpopularnija „Nadalina“ koju peva Oliver Dragojević), dramski pisac Dubravko Jelačić Bužimski, zatim novinari Kim Ciculić (Novi list, Rijeka), zatim Zrinka Škugar, Ante Lakoš i drugi, često sučeljavajući svoja mišljenja da li predstavi treba ili ne čvršća dramaturgija, dok se Jasen Boko osvrnuo na činjenicu da „Smederevo nema institucionalno pozorište, ali ima odličan festival Tvrđava teatar“. Evo i dva zanimljiva viđenja predstave „Plastične bašte“.

Opet ista priča kao i juče – dobar spavanac, pa jedna „laganini“ predstavici naljetnoj. „Plastični vrtovi“ su, odmah nakon „Emila i detektiva“, ostavili najsnažniji dojam na mojoj ličnoj rang-listi isključivo zbog ekskluzivne vizuelne projekcije ieksplicitne ekspresije fiktivnih elemenata dečje mašte („pametne“ reči – supersredstvo za okolišanje i mazanje očiju čitalaca). Za sve sanjare, ova italijansko-srpska glumačka postava bila je pun pogodak poradi svoje iskazane šaljivosti i pozitivnih vibracija. Kako se scene sna nabacuju zbrda-zdola, tako se i troje glumaca (dvije cure i jedan momak) pojavljivalo u najrazličitijim postavkama scenografije. Prvo suodigrali partiju „žmiri“ ili „kukala“ (kako ko već kaže), a onda je momak sjeo na klupko cevi i duvao u nju proizvodeći glupaste zvukove. Sledeći prizori zacaklile su oči svih mališana – jedna od cura je zavrtela šareni kišobran iz kojeg su počeli frcati zlaćani konfeti kao na onoj utakmici Hajduk-Dinamo 2008. na Poljudu. Ne bih se volio naći u koži onoga ko će sve to morati kupiti i usisavati … A onda, prava čarolija – trojac je umakao velike obruče u posudu s vodom i sapunom praveći ooogromne balooone u svim onim bojama koje prolaze kroz staklenu prizmu Pink Floida, a deca su ih gledala s tolikom pažnjom kao da su ih nakanila progutati ili, u najmanju ruku, nestašno izdušiti. Jedan je mali za balonom skoro utrčao na scenu kao muha na … ono, a mama ga je povukla u zadnji tren. Onda su se obukli u neke fluorescentne kostime kod kojih je zbilja došla do izražaja igra svjetla i senke od iznimne važnosti pri dočaravanju ugođaja. Isto tako, muzika je bila metafizički nastrojena kroz primenu ponavljajućih i uspavljujućih kadenci… (iz teksta “Snom protiv jave”, Ante Lakoš)

U svakom segmentu dečja bila je predstava „Plastični vrtovi“ u koprodukciji PATOS-a iz Srbije i Teatra „Koreja di Lecce“ iz Italije. Predstava o bezbrižnom detinjstvu nema čvrstu dramaturgiju, „nedostaju joj narativni elementi da povežu vizuelne u celinu“, istakao je urednik dramskog programa Dubravko Jelačić Bužimski. Međutim, to je samo mala zamjerka, jer asocijativnim slikama koje podsjećaju na snove, čvrsta konstrukcija nije ni potrebna. Reditelj SalvatoreTramacere koristio je u predstavi reciklirane materijale što je i ekološka poruka deci. (Zrinka Škugor)

I tako ostaće zabeležena u novoj istoriji da je PATOS iz Smedereva, nakon više od dve decenije duge pauze bio prvo pozorište iz Srbije koje je učestvovalo na 52. MDF-u u Šibeniku i bio deo velikog festivala u okviru kojeg je za dve sedmice održano 135 programa, 16 radionica, te brojni prateći festivalski programi. Međunarodni deo programa na festivalu činile su predstave iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Italije, Francuske, Grčke i Izraela.

Nakon pres konferencija u foaje Pozorišta gde se govorilo o našoj predstavi, ljubazni domaćini su nam organizovali posetu Manastiru Krka, duhovnom i prosvetnom centru Eparhije dalmatinske i Nacinalnom parku „Krka“. PATOS se svim Šibenčanima i gostima Šibenika, a posebno Jasenki Ramljak, urednici međunarodnog programa Festivala, Neri Gojanoviić Kljajić, direktorki Festivala i Hrvatskog Narodnog Kazališta u Šibeniku, Dumici Klarić, hostu naše grupe, Zoranu Eraku, vođi tehničke ekipe, kao i Dušanu Vujoviću, našem atašeu za kulturu koji je sve vreme u toku organizacije i tokom našeg boravka u Šibeniku bio uz nas. Veselimo se skorom viđenju sa svima njima. A do tog novog susreta tamo ili ovde, PATOS sa „baštama“ ide ponovo u Tursku, sada u Istanbul na Dečiji festival, a zatim i ponovo u Hrvtasku, ukoliko prođe selekciju za XVII Reviju lutkarskih kazališta u Rijeci.

Zašto treba biti na MDF-u u Šibeniku

52. međunarodni dečji festival održao se.u Šibeniku od 23. juna do 7. jula 2012. godine, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Hrvatske rpf. dr. Iva Josipovića i UNESKO-A. Tokom juna i jula Šibenik postaje gradom dece koji slavi dečju maštu i kreativnost. Šibenik je i ove godine bio domaćin deci sveta i to 52. godinu zaredom, a svoje ulice je prepustio dečjem stvaralaštvu, te kao i svake godine u poslednjih pet decenija podsetio sve svoje posetioce koliko je dragocen svet dečje igre, radosti i dobrote. Naime, uz svu bogatu tradiciju ovog grada, zaštitni znak Šibenika su deca kao i sada već tradicionalni Međunarodni dečji festival, jedinstvena kulturna manifestacija svetskih razmera za vreme čijeg se trajanja gradski trgovi prepuštaju dečjem stvaralaštvu i posvećuju razvijanju svih umetničkih oblika dečje kreativnosti. Festival se obraća kroz tri osnovna sadržaja: smotre domaćih i inostranih dečjih ansambala, radionički dio programa, kojim se decu neposredno i javno uključuje u stvaralački čin, te edukativni deo, kojim se u obliku simpozijuma problematizuju pitanja poput estetskog vaspitanja dece. Onima koji nikada ne zaboravljaju svoju dečju, razigranu stranu, a još više onima koji su na nju potpuno zaboravili, Šibenik bi tokom ove dve sednice trebao biti nezaobilazna destinacija.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest