06. decembar 2014. PRIVREDA – Izvor: Politika – Privatizacija smederevskog „Želvoza” potpuno je pala u senku rešavanja statusa „železare”. Nekadašnji gigant među remonterima našao se među 502 preduzeća za koje je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv. Iako je ovdašnja javnost od gradonačelnice Jasne Avramović i rukovodstva „Želvoza” do sada mogla da čuje da se za tu fabriku interesuje jedino izvesna italijanska firma „Čimolaja”, o čemu je „Politika pisala, pokazalo se da ima još interesenata. „Želvoz” „merkaju” i „WBN Wagonbau niesky GMBH” iz Nemačke, poljski „Nenag Glinice S.A.”, konzorcijum privrednih društava koja posluju u Republici Srbiji i Sloveniji, ali i firma „Cimolai S.P.A” iz Rumunije, a ne iz Italije.
Sudeći po internet pretrazi, reč je najverovatnije o ogranku italijanske firme u Bukureštu koji postoji od 2007. Zašto se na javni poziv javila rumunska, a ne italijanska fabrika, nije poznato, ali ovu situaciju mnogi u Smederevu upoređuju sa činjenicom da se za „Železaru” prijavila firma „Esmark Evropa” sa sedištem u Holandiji, a ne u Americi, gde je centrala kompanije. Međutim, u Smederevu se već na pomen Rumuna u vezi sa „Želvozom”, odmah javlja sumnja u povezanost sa bivšim gazdama iz „Remar – Grampeta” sa kojima je raskinut ugovor o privatizaciji. „Politika” za sada nema saznanja o bilo kakvoj vezi dve kompanije.
Gradonačelnica Avramović je najavila da će već početkom avgusta biti potpisan ugovor između „Želvoza” i „Čimolaje” za zakup najveće fabričke hale, ali se to nije dogodilo. U međuvremenu se moglo čuti da je „Čimolaja” zainteresovana da kupi ceo „Želvoz”, ali u saradnji sa još nekim firmama iz Italije. Kako god, ta kompanija ne namerava da se bavi remontom vagona već proizvodnjom čeličnih konstrukcija. Ukoliko kupe srpskog remontera, sva je prilika da će time biti ugašena delatnost „Želvoza” i stogodišnja tradicija.
„Želvoz” nove vlasnike čeka u statusu restrukturiranja, u teškoj finansijskoj situaciji. Hala koju su Italijani nameravali da zakupe stavljena je pod hipoteku zbog kredita iz Fonda za razvoj, koji je uzet za otpremnine prvoj grupi radnika koja je otišla iz fabrike. U „Želvozu” je od oko 1.100 ostalo oko 350 radnika i većina je na plaćenom odsustvu.
Privatizacija i smederevskih medija
Pored „Želvoza”, na spisku Agencije za privatizaciju našla su se i dva smederevska medija: Televizija Smederevo i nedeljnik „Naš glas”. Za televiziju se interesuju tri fizička lica, dok za lokalne novine, nezvanično, nema interesovanja.
Nemam zvanične podatke iz Agencije, ali vrlo je moguće da nas niko neće jer za štampane medije oduvek vlada manje interesovanje, a iza sebe već imamo jednu propalu privatizaciju, pa je možda i to jedan od razloga, kaže Goro Redžić, direktor „Našeg glasa”.
Konačni rasplet i rešavanje statusa u narednim mesecima čekaju i dva smederevska medija od kojih ukupno zavisi 40 radnika. Direktor „Našeg glasa” čija je privatizacija poništena, Goro Redžić, tvrdi da još uvek nema nikakve informacije o rezultatima javnog poziva. Gotovo identičan odgovor dobili smo i od direktorke Televizije Smederevo, Jelene Milosavljević.
