Više pažnje i novca za Smederevsku tvrđavu


27. septembar 2013. DRUŠTVO – Lokalna samouprava će naredne godine izdvojiti značajna veća sredstva, u odnosu na ovu godinu, za restauriranje Smederevske tvrđave, ali i konačno fokusirati pažnju javnosti na ovaj jedinstveni objekat, kako bi ga infrastrukturno opremili, uneli novi sadržaj i udahnuli novi život u ovih 11 hektara, izjavila je gradonačelnica Smedereva, dr Jasna Avramović.

„Obezbedićemo 100 odsto veća sredstva nego ove godine, sa ciljem da se ovaj zid, koji je počeo da se restaurira, dobije svoju namenu i da posetioci mogu da prođu stazom na vrhu i uživaju u panorami”, istakla je gradonačelnica.

Ona je naglasila da će, kroz mnogobrojne aktivnosti koje se planiraju u 2014.godini, kroz projekte i prezentacije tvrđave, da se intenziviraju i napori za obezbeđivanje dodatnih sredstava.

„Samo 15 metara platna, za ove radove, košta 7,5 miliona dinara. Od toga je 6,8 milona obezbedilo Ministarstvo kulture, a 1,7 miliona dinara je učešće Grada, koji je obezbedio i dodatna sredstva u cilju projektovanja i daljeg unapređenja Tvrđave. Sledeće godine će ta sredstva sigurno biti veća, a do kraja političkog mandata moramo da završimo ovu stranu zida, odnosno da stignemo do krajnje kule, kako bi svim posetiocima mogli da priuštimo šetnju zidinama”, precizirala je prva dama Smedereva.

Ministarstvo kulture podržava nastavak konzervacije bedemskih zidova između kula, već pomenutim iznosom, nažalost to nije dovoljno, izjavio je pomoćnik ministra za kulturno nasleđe, Miladin Lukić, koji je obišao radove u sklopu boravka u Smederevu, a povodom učešća na skupu Društva konzervatora Srbije „Industrijsko nasleđe”.

„Treba da radimo na nekim novim oblicima finansiranja, ne smemo se prepustiti samo onome što Ministarstvo izdvaja za konkurse. Gledaćemo da iznađemo i druga rešenja, pored podrške i Grada Smedereva”, rekao je Lukić.

„Naše kolege iz Regionalnog zavoda u Smederevu vrše nadzor i mislim da konzervacija u stručnom smislu ide vrlo dobro, naravno u okviru sredstava kojima raspolažu. Oni rade na sanaciji i konzervaciji onih najkritičnijihpoteza koji su bili destabilizovani vremenom, uticajem atmosferilija i drugih uzroka. Nadam se da će i ove godine posao biti uspešno okončan, kao što su urađene i ranije faze. Nakon toga, slede kule i drugi kritični delovi koji su bitni za prezentaciju na potezu između Malog grada i ugaone kule, sa donje strane”, kazao je pomoćnik ministra za kulturno nasleđe.

On je naglasio da Smederevska tvrđava ostaje i dalje važna tema i jasno stavio do znanja šta nam je činiti da se Smederevska tvrđava nađe tamo gde joj je i mesto – na listi svetske kulturne baštine.

„Da bi ušla na listu svetske baštine, mora da se pokaže volja i želja da se ovaj prostor štiti, uređuje i pokaže konkretnim aktivnostima da mi to hoćemo. To uključuje konzervaciju, sanaciju, zaštitu, ali i pitanje Železnice, ukupan programski tretman Tvrđave, njeno mesto u turističkoj ponudi. Na nama je da pokažemo da, kad dolaze eksperti UNESKO-a i procenjuju da li nešto treba staviti na listu, da li država ili lokalna vlast pokazuju tu želju. Najvažnije je naravno da mesto bude autentično, najviših istorijskih vrednosti, raritetno u svojoj vrsti, a zatim se procenjuju i svi ovi drugi uslovi”, poručio je Lukić.

Sagovornici su se saglasili da Tvrđava zaslužuje da bude posebna tema o kojoj će razgovarati stručnjaci u ovoj oblasti, na posebno organizovanom stručnom skupu na temu zaštite, prezentacije i korišćenja Smederevske tvrđave.

Tokom obilaska konzervatorskih radova u Smederevskoj tvrđavi, direktor Regionalnog zavoda za zaštiru spomenika kulture Smederevo, Veroljub Ranković, ocenio je da, kao društvo, imamo izuzetnu situaciju što se tiče prostora Smederevske tvrđave „imamo šansu generacije da osmisleno uđemo, bez ikakve improvizacije, u Smederevsku tvrđavu.”

„Nismo opterećeni, na primer bespravno podignutim objektima i slično. Ostaje na svima nama da, na jedan osmišljen način, neophodne radove privedemo kraju i počnemo da koristimo Smederevsku tvrđavu”, zaključio je Ranković.

Izvor: smederevo.org.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest