18. mart 2013. PRIVREDA – U Srbiji se javna potrošnja ne dovodi u pitanje i ne postoji javna rasprava o alternativnim troškovima. Država će „pomoći“, „izgraditi“, „finansirati“, „zaštititi“ a da se pri tome gubi iz vida da to čini novcem poreskih obveznika koje niko nije pitao za mišljenje šta bi se sve novcem koji su platili kroz poreze, doprinose i akcize moglo uraditi?
“Planom B“ za Železaru Smederevo predviđeno je da krene da radi. Ishod je sasvim predvidiv: nelikvidnost će se uvećati za njena dugovanja, nenaplativa potraživanja, rast nenaplativih kredita… Malo igranja ekonomije, a ekonomijom se u Srbiji igra, preraspodeljuje i ona stagnira, propada, godine prolaze…
Šta su alternativni troškovi? Mogućnost da se ista svota novca potroši na drugi način, i da se pri tome očekuje bolji ekonomski rezultat. Na primer, alternativa može da bude da se novac oroči, pa da se zaradi na kamati, ili da se dugovi prevremeno vraćaju pa da se uštedi na plaćanju kamate, da se podeli novac radnicima u vidu početnog kapitala za sopstvene poslove, da se podeli kao socijalna pomoć i dopuni staž do penzije, da se izgradi autoput Smederevo, Požarevac, pa prema Boru koliko para ima…
Uzmimo da je alternativa da u Smederevu počne proizvodnja kosmičkih letelica. Pošto smo miroljubiv narod, uzmimo da će njihova svrha biti da proizvode kišu nad Srbijom. Hala koje zvrje prazne ima ne samo u Smederevu, pa recimo da je za taj program potrebno kupiti samo mašine, opremu i tehnologiju za proizvodnju kosmičkih letelica.
U Smederevskoj Palanci ili Velikoj Plani najavljuje se da će početi sa Rusima proizvodnja borbenih oklopnih vozila, pa bi kosmičke letelice bile komplementaran program u pogledu primenjenih tehnologija, stručnih karakteristika radnika i inženjera, materijala…
To dalje proširuje priču na Institut Vinča i Institut Mihailo Pupin koji bi dobili finansijska sredstva za usvajanje i razvijanje novih tehnologija u pogledu vasionskih letelica, pretvaranja oblaka u kišu, i municije u najefikasnije razaranje različitih materijala…
Na ovaj način bi Srbija ostvarila tehnološki napredak, uposlila radnike železare (umesto 60% zarade da sede kući mogli bi za istu svotu novca nešto i da rade, npr. pripremaju određeni prostor u blizini Smedereva za kosmičke probe), motivisala stotine tehničkih inženjera da rade u višem, i svom sopstvenom životnom interesu…
Koliko je besmislen ovaj kosmički program? Baš koliko i Plan B za Smederevsku železaru. Ili možda malo manje od njega.
Izvor: Kamatica, Makroekonomija
