Spremnost Kineza da preuzmu železaru – ravna čudu


13. april 2016. PRIVREDA – Izvor: Politika – Finansijska pomoć države „Železari Smederevo” moraće u nekom vidu da postoji i ubuduće, čak i kad bude prodata kineskoj kompaniji „Hestil”, i to na način kako se čeličanama pomaže i u Evropskoj uniji, ocenili su autori časopisa „Makroekonomske prognoze i trendovi” (MAT).

– Britanska železara je primer, jer će dobiti pomoć države i ono što postoji kao praksa u EU primeniće se i kod nas. Neće biti direktnog subvencionisanja, ali neka indirektna pomoć države će postojati. Svetska industrija čelika je u velikom problemu i spremnost kineske kompanije za preuzme Železaru u Smederevu je ravna čudu i to je sjajna vest za Srbiju. Dobro je da imamo strateškog investitora koji je zainteresovan da preuzme ili uđe kao partner u Železaru. Narednih dana ćemo znati da li je ta sjajna vest i konačna, jer sada nije poznato da li je stav Evropske unije uslov za potpisivanje ugovora, rekao je Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, na predstavljaju novog broja MAT-a.

Zbog pada cene čelika evropske čeličane sele svoju proizvodnju na druga tržišta i jedino kineske čeličane imaju rast proizvodnje. Kineske čeličane, kako su naveli autori MAT-a, imaju udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji čelika od 49,3 odsto, a 10,1 odsto sve čeličane u EU. „Hestil” je najveći proizvođač čelika u Kini, a treći u svetu. Ekonomista ocenjuje da je važno što je reč o kompaniji koja nema problema ni sa tržištem, ni sa finansiranjem proizvodnje. „Železara Smederevo”, kako je rekao Miladin Kovačević, koordinator ovog biltena, ima veliki značaj za rast proizvodnje u Srbiji i bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je teško proceni koliko njena puna proizvodnja utiče na taj rast jer to zavisi i od plasmana robe.

– Uposlenost Železare je za privredu Srbije i javne finansije značajna i zbog toga što to znači redovne plate za nekoliko hiljada radnika i posao za brojne kooperante, rekao je Kovačević.

Pokazatelji privredne aktivnosti u februaru ove godine bili su impresivni, a naročito dobri rezultati zabeleženi su u oblasti industrijske proizvodnje i prerađivačkoj industriji, pokazuje izveštaj MAT-a.

Ekonomisti navode da je industrijska proizvodnja u februaru bila veća nego u istom mesecu prošle godine za 14 odsto, a u oblasti prerađivačke industrije za 10,9 odsto.

Međugodišnji porast izvoza iznosio je 15,8 odsto, a uvoza 6,7 odsto.

Vrednost prometa u trgovini na malo je povećana za 10,8 odsto, a međugodišnji porast potrošačkih cena u februaru ponovo je sveden na 1,5 odsto, navode ekonomisti u MAT-u.

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je rast prometa u trgovini na malo na kraju prošle i prva dva meseca ove godine bio vrlo brz i ubedljiv. Razlog za to nisu zarade, jer je masa zarada na nivou prošlogodišnjeg proseka, već to što je izmenjena struktura potrošnje. Osetno su smanjene cene mesa, voća, tekstila. S druge strane krediti stanovništvu su osetno povećani. Prirast kredita iznosi 37 milijardi dinara što je ravno masi jednomesečnih zarada.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest