Smederevo zaboravilo dobrotvora


22. septembar 2015. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Da je najveći smederevski dobrotvor devetnaestog veka Dimitrije Dina Mančić (1827–1882) danas živ, bio bi ponosan na maturante ovdašnje Gimnazije. Znao bi da nije pogrešio kada je pre više od 130 godina dobar deo svog teško stečenog imetka zaveštao baš za izgradnju gimnazije i školovanje siromašnih đaka. Postiđeni što kapelu na Starom groblju, gde Dina počiva sa suprugom Ljubicom, polako urušava nemar i nebriga, maturanti su pokrenuli peticiju za njeno obnavljanje.

Zub vremena, ali i ljudski faktor devastirali su ovu građevinu. Deo bakarnog krova davno je ukraden, pa kapela prokišnjava. Unutra – skladište. Nad samom kriptom gomile građevinskog materijala i otpada… Đačka peticija otišla je na adresu Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a biće poslata i upravi grada koji bi (shodno testamentu) trebalo i da se staraju o grobu dobrotvora.

– S profesorom Nebojšom Jovanovićem nedavno smo imali čas Ustava na grobu Dimitrija Davidovića, pisca prvog srpskog ustava. Tada smo primetili da je porodična kapela Mančića u lošem stanju, puna šuta, što je sramota. Kažu da velike ljude odlikuje to da se na kraju života sete svog naroda i njegove budućnosti. Dina je bio jedan od njih i žalosno je što jedno ovakvo zdanje, koje je njegov poslednji trag u Smederevu ovako izgleda. Zato smo odlučili da nadležne podsetimo na njihovu obavezu – priča za „Politiku” maturant Dušan Milentijević, koji je sa svojom drugaricom inicirao peticiju.

Da je Dina Mančić danas živ, ne bi bio ponosan na one koji godinama, pa i decenijama vode njegov grad. A kako bi i bio kada i ono malo što je tražio testamentom odavno niko ne ispunjava. Tim testamentom Smederevu je ostavio deo svog imanja sa kafanom zvanom „Markićeva” i zaveštao je za podizanje Gimnazije smederevske. Za to je u ono vreme dao 6.000 dukata, što je, tvrde istoričari, vredno 20 kilograma zlata. Jedini uslov bio je da se na školu stavi ploča sa natpisom „da je gimnaziju podigao on Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice”. To nikada nije urađeno.

Kako Dina i Ljubica Mančić nisu imali poroda, Smederevu su ostavili gotovo sve što su s teškom mukom sticali od papudžijskog zanata. Novac od polovine velikog imetka Dina je namenio Fondu za školovanje siromašnih đaka, koji je sam osnovao. Dobro je znao, jer je i sam bio siromašan, kako je kad dete ne može da se školuje a želi. Amanet da to ispunjava ostavio je opštini. Fond, međutim, odavno ne postoji, a parama se ni trag ne zna, pričaju stari Smederevci.

Još mnogo toga je Smederevo dobilo zaostavštinom Dine Mančića. Primera radi, opština nije imala pijaću vodu dok se njegovim novcem nisu iskopala dva prva arteska bunara. Zauzvrat je tražio malo: da neka ulica u gradu nosi njegovo ime, da opština održava grobno mesto i da svakog 15. maja daje parastos njemu i drugim dobrotvorima smederevskim.

Nekada se ulica pored Starog groblja, gde počiva, zvala po njemu, a danas nosi natpis „Narodnog fronta”. Ime dobrotvora dobila je druga gradska ulica, duga stotinak metara. O grobnom mestu Mančića danas se ne zna tačno ko brine.

– Regionalni zavod za zaštitu spomenika nadležan je za Staro groblje, ali ne i za Mančićevu kapelu – kaže za naš list zamenica direktora Jasmina Popović-Rusimović. Tražili su, veli ona, više puta da im grad odobri sredstva za obnavljanje kapele, pa makar i samo sanaciju krova. Ali, para nije bilo.

U JKP „Zelenilo i groblja” odgovaraju da su postavili video-nadzor da se spreče krađe, ali da objekat nije ni u njihovoj nadležnosti. Ključ je, kažu, u Crkvenoj opštini. Prota Dobrica Kostić, predsednik Crkvene opštine Smederevo, negira to, i tvrdi da crkva, na njegovu žalost, „nema ama baš ništa sa kapelom”.

– Deset godina tražimo da nam se kapela da na staranje, da je restauriramo, i uvek dobijamo odgovor da to ne dolazi u obzir. Ako se ovako nastavi, ona će sama od sebe da se obruši – kaže prota.

Šta bi Dina na sve ovo rekao, nikada nećemo saznati. Ostaje samo nada da će glas maturanata čuti oni koji su zavetovani da brinu.

———————————-

Ni Dimitrije Davidović nije bolje prošao

Na Starom groblju počivaju i druge znamenite ličnosti na prelazu 19. u 20. vek. Tu je i grob oca srpskog novinarstva i ustavnosti, Dimitrija Davidovića, koji je zadnje tri godine života proveo u Smederevu. Od 1977. pa sve do 1984. godine bio je razbijen Davidovićev porculanski portret na spomeniku. Dve decenije potom, grob je ponovo oskrnavljen. Zamenu slike i tada su peticijom inicirali maturanti ovdašnje gimnazije.

———————————-

Kapela – volja dobrotvora

Kapela nad grobom smederevskog dobrotvora, podignuta je dve godine nakon njegove smrti, po njegovoj želji. Zidana je u neovizantijskom stilu prema projektu poznatog arhitekte Aleksandra Bugarskog. Građevina je centralnog tipa sa kupolom, sagrađena nad kriptom.

Piše: Olivera Milošević

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest