11. novembar 2011. DRUŠTVO – Milorad Spasić (45) iz sela Radinac kod Smedereva zbog nesrećnog detinjstva bio je uskraćen za normalno školovanje, ali se nije predao i u petoj deceniji odlučio je da krene u školu!
On je jedan od učesnika u projektu „Druga šansa“ Ministarstva prosvete, zahvaljujući kom bi trebalo da nauči da čita i piše, savlada osnovno obrazovanje i završi mašin-bravarski zanat.
– Iz centra za socijalni rad su me obavestili o „Drugoj šansi“ i to sam oberučke prihvatio. Nikada pre nisam imao prilike da se školujem, zato ću sada iskoristiti tu šansu. Ovo je moja prva šansa. Voleo bih da budem mašin-bravar i da se zaposlim za stalno kako bismo žena i ja imali bolji život – počinje svoju priču Milorad, koji sa suprugom Slavicom preživljava sa 8.500 dinara socijalne pomoći i nadničarskim poslovima.
– Nosim gajbe, radim betonažu, kao nadničar obavljam sezonske poslove, snalazim se kako umem. Užasno mi je krivo što ne znam da čitam i pišem, čitavog života sam imao velikih problema zbog toga. Žena me je naučila samo da se potpišem i to je sve. Sada, kada krenem sa školom, konačno ću naučiti azbuku i brojeve i neće više žena morati da čita i piše umesto mene. Eto, trebalo je da napišem molbu da mi opština dodeli drva za ogrev, ali nisam umeo jer ne znam sva slova, pa je onda žena to učinila umesto mene – kaže Milorad i odaje svoje impresije nakon upoznavanja sa školskim programom.
– Bio sam u Smederevu u školi i upoznao sam svoju učiteljicu, kao i drugare i drugarice sa kojima ću deliti školsku klupu. Objasnili su mi da ću za godinu dana naučiti i ćirilicu i latinicu, da čitam i pišem, kao i brojeve, sabiranje i oduzimanje, tablicu množenja, a čak i nešto malo engleskog i kako da koristim kompjuter – uveren je Milorad, koji ne krije radost zbog šanse za školovanje i poručuje:
– Za otprilike tri godine ja ću biti drugi čovek. Biću pismen i obrazovan, lakše ću dobijati posao. Jako se radujem i obećavam da ću biti dobar učenik.
Pored Milorada, svi školarci, polaznici „Druge šanse“, dobiće knjige i školski pribor od Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i besplatan prevoz do škole, a njihovo će biti samo da uče i slušaju učiteljicu. Kada završe prvi ciklus u kojem će savladati osnovno opismenjavanje i računske operacije, nastavljaju sa drugim ciklusom, kada će se edukovati iz sfere biologije, istorije, geografije, hemije, fizike, građanskog vaspitanja, preduzetništva i engleskog jezika. Potom sledi treći ciklus, u kojem će pored primenjenih nauka biti podučavani zanatom koji su sami izabrali, a u Miloradovom slučaju to je mašin-bravarski zanat.
Milorada je nesreća pratila čitavog života. Kada je imao godinu dana, umrla mu je majka, pa je čitavo detinjstvo proveo uz oca alkoholičara, koji je bio sluga i nije imao novca za njegovo školovanje, već ga je vodio svuda sa sobom. Ocu se gubi svaki trag 1985. godine, te Milorad odmah nakon vojske 1987. odlazi u Smederevo kako bi obezbedio sebi bolji život. Ovaj nesrećni Srbin sa Kosova jedan je od onih pred kojima javnost najradije skreće pogled umesto da pomogne. U trošnoj kući i veoma lošim uslovima za život on krpi kraj s krajem.
– Moja jedina rodbina, moja tetka, nikada nije marila za mene, ali me se setila kada je trebalo da dobijem kuću mog oca. Pokazala mi je gde treba da se potpišem i rekla kako će dalje sve ona da sredi i tako je i bilo – „sredila je“ da ta kuća postane njena, a ja se osećam krivim za to jer nisam mogao da pročitam ugovor. I umesto u rodnoj kući, sad živim kako živim, a to je nikako – priča Milorad sa suzama u očima.
Izvor: Alo
