Povuci – potegni “Komiko” izbegni


11. februar 2013. PRIVREDA – Američko-holandski konzorcijum nije uspeo da sakupi nešto više od šest miliona evra za zakup zemljišta u Smederevu, pa je grad odlučio, nakon nekoliko odlaganja rokova i jednog sudskog poravnanja, da raskine ugovor.

“Komiko oil” neće graditi rafineriju u Smederevu. Američko-holandski konzorcijum nije uspeo da sakupi nešto više od šest miliona evra za zakup zemljišta u Smederevu, na kojem je trebalo da sagradi rafineriju nafte, pa je grad odlučio, nakon nekoliko odlaganja rokova i jednog sudskog poravnanja, da definitivno raskine ugovor.

„Komiko oil“ („Comico oil“) je početkom 2010. godine, kao jedini ponuđač na tenderu, dobio na korišćenje zemljište od 113 hektara na 99 godina, na kojem je trebalo da sagradi rafineriju nafte. Ponuda je bila teška 4,25 miliona dolara. Sredinom 2011. godine Komisija za davanje u zakup zemljišta za gradnju rafinerije nafte u Smederevu odbila je ponudu „Komiko oila“. Ponuda je odbijena zbog različitog viđenja uplaćivanja zakupa. Dok je Grad Smederevo zahtevao celokupnu uplatu za zakup odmah, američko-holandski konzorcijum nudio je plaćanje u tri rate.

Dva meseca kasnije tadašnji gradonačelnik Predrag Umičević doneo je odluku o davanju u zakup građevinskog zemljišta, što je potvrdila i Skupština Smedereva, i tada se činilo da će se višegodišnje povuci-potegni stanje najzad okončati u smislu skorog početka gradnje najavljene investicije. Razlog za postizanje dogovora bilo je obećanje „Komiko oila“ da će umesto 4,25 miliona dolara u smederevski budžet biti uplaćeno 652 miliona dinara, čime se izbeglo mešanje Vlade Srbije u taj posao. Naime, za izdavanje zemljišta ispod procenjene tržišne vrednosti potrebna je saglasnost Vlade Srbije, što je bio slučaj sa 4,25 miliona dolara, ali ne i sa 625 miliona dinara.

U jednom momentu u priči su se spominjale čak i obaveze države Srbije prema „Gaspromu“, tačnije sada njihovoj Naftnoj industriji Srbije. Spekulisalo se da se država obavezala Rusima da se nove rafinerije ne mogu graditi dok NIS ne završi modernizaciju postrojenja u Pančevu, ali se kasnije ispostavilo da to nije istina, već da je „Komiko oilu“ potrebna samo takozvana energetska dozvola od Ministarstva energetike.

Opet se ušlo u period mirovanja i ta velika investicija sve više i više klizila je ka propasti. Više od pola godine nakon odluke o davanju u zakup građevinskog zemljišta, Grad Smederevo sastavio je novi ugovor za „Komiko oil“, kojim su, između ostalog, predviđene „sporedne“ obaveze investitora, poput ekoloških stavki. Ali, avaj.

Krajem juna 2012. godine istekao je rok od 60 dana za uplatu naknade za korišćenje zemljišta. Usledio je dopunski rok od nekoliko dana, a onda i tužba Grada Smedereva protiv, tada je već bilo jasno, neozbiljne kompanije „Komiko oil“. Usledilo je i još nekoliko meseci zabavljanja javnosti, u kojima je iz smederevske gradske kuće poručivano da će ugovor biti raskinut, dok je „Komiko oil“ pretio kontratužbom. Na kraju, u smiraj 2012, zavađene strane postigle su dogovor, koji je potom potvrdila i nezaobilazna Skupština Smedereva. „Komiko oil“ će na ime zateznih kamata platiti dodatnih 30 miliona dinara, ali će zato dobiti i dodatna tri hektara, 68 ari i 16 metara, navodno neophodnih za izgradnju rafinerije.

Ni mesec dana nismo proveli u fantastičnoj zabludi o gradnji rafinerije u Smederevu, a problemi su ponovo isplivali na površinu grada na Dunavu. Iz kompanije „Komiko oversiz“ („Comico overseas“) saopšteno je da zbog problema u rukovodstvu kompanije, u prevodu na narodski rečnik – zbog činjenice da para nemaju, neće ispoštovati zakonski rok o uplati zakupa za zemljište, ali da, ništa drugo nismo ni očekivali u ovoj sapunici, od investicije ne odustaju!

Gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović, kojoj su ovih dana pune ruke posla sa problematičnim fudbalskim klubom Smederevo, koji je u nezavidnoj situaciji od odlaska glavnog finansijera „Ju Es stila“ iz tog grada, odmah je, poštujući zakonski rok, donela odluku o raskidanju ugovora sa „Komiko oilom“. Iz prethodno postignutog poravnanja pred Privrednim sudom u Smederevu aktivirana je klauzula o otkazu ugovora, a Avramovićeva je na konferenciji za štampu rekla ono što smo svi znali mesecima, ako ne i godinama unazad.

„Komiko se pokazao kao neozbiljan investitor“, rekla je Avramovićeva.

Kada je u pitanju zemljište na kojoj je planirana izgradnja rafinerije, Grad Smederevo od Vlade Srbije će zatražiti izmenu ili proširenje plana, kako bi doveli nekog drugog investitora. Gradonačelnica Avramović tvrdi da već ima zainteresovanih. Samo da ne bude neki američko-holandski konzorcijum iz Amsterdama sa bajkovitim investicionim planom i, još bitnije, bušnim džepom.

Najveća misterija u ovoj misterioznoj, za široke narodne mase zabavnoj, a za sam grad Smederevo mučnoj priči, jeste američko-holandski konzorcijum „Komiko oil“. Ukoliko kao bilo koji znatiželjan građanin „izguglajte“ tu kompaniju nedvosmisleno ćete zaključiti da nešto smrdi u vezi sa njom, a to nije nafta, svakako ne ona najavljivana iz Smedereva.

Podaci o toj firmi krajnje su šturi i uglavnom, a kada kažemo uglavnom mislimo na 99 odsto ponuđenih odgovora, zasnovani su na njihovoj najavljenoj investiciji u Smederevu. Onoj za koju, očigledno, nemaju i, još jednom, najverovatnije nisu ni imali novca.

Konzorcijum „Komiko oversiz“ osnovan je 2006. godine, znači tri godine pre početnog interesovanja za posao u Srbiji. Sedište im je u Amsterdamu i čine ga tri američke kompanije – „B.V. Marej end ko“ iz Njujorka, „Global enerdži grup“ iz Hjustona i „Bejzik ekvipment“, takođe iz Hjustona, američke prestonice nafte.

Poslednje dve kompanije, teksaške, zaista se bave poslovima u vezi sa naftom. „Global enerdži grup“ proizvodi naftu i poseduje nekoliko rafinerija u Južnoj Americi, Aziji i Africi, dok se „Bejzik ekvipment“ bavi izgradnjom i dizajnom u naftaškom poslu.

A prva kompanija, „B.V. Marej end ko“, izvesnog Brajana Mareja, navodno je kamen spoticanja koji je potpuno van koloseka za Smederevo izbacio „Komiko oil“. On je, naime, obećavao sredstva kako bi se zatvorila finansijska konstrukcija za posao u Smederevu, ali to nije ispunio.

„Zbog toga je on smenjen sa mesta člana Nadzornog odbora, a novoformirani Nadzorni odbor nastaviće započeti projekat. U toku su razgovori o promeni vlasničke strukture, a proces učešća neke druge multinacionalne kompanije mesto Marejeve biće okončan vrlo brzo“, rekao je Radomir Radivojević, zamenik predsednika „Komiko oila“.

Nakon što su poslali prvobitnu ponudu za izgradnju rafinerije u Smederevu, domaći predstavnici „Komiko oila“, inače firme registrovane u Beogradu, obećavali su kule i gradove. Hteli su sa gradnjom da počnu već u septembru 2010. godine, da na poslu angažuju više od 2.000 domaćih radnika i da postrojenje završe u roku od tri godine, što bi značilo da bi mi sada Smederevo zvali domaćim Teksasom. U toj rafineriji posao bi pronašlo 700 radnika, domaćih naravno.

Obećavali su i da će na poslovima gradnje rafinerije biti angažovane uglavnom kompanije iz Srbije, i već tu smo mogli da namirišemo kakva se čorba sprema. Jer, zaista, kada ste poslednji put čuli za neku investiciju vredniju nekoliko miliona evra koja je u potpunosti poverena domaćim snagama? Čak i kada dobijemo donaciju od, primera radi, Evropske unije, u obavezi smo, prećutnoj i raznim zahtevima jasno definisanoj, da za posao angažujemo inostrane firme, firme poput nama posebno drage „Alpine“, sa kojom više ne znamo koji put i most gradimo, tačnije oko gradnje kog puta i mosta se sporimo.

Sveukupna investicija „Komiko oila“ u izgradnju rafinerije nafte u Smederevu trebalo je da iznosi 250 miliona evra. S naglaskom na „trebalo je“.

Izvor: Akter

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest