Prijateljstvo između smederevskog Centra za kulturu i Teatra Koreja, niti iz Južne niti iz Severne Koreje, već iz italijanskog grada Lečea, urodilo je lepim plodom. Osnivač Teatra Salvatore Tramačere napravio je u Smederevu varijaciju na temu svoje italijanske predstave “Giardini di plastica”.
Sa svojim saradnicima iz Apulije i ansamblom smederevskog teatra Patos za rekordno kratko vreme stvorio je predstavu koja evo živi već punu godinu, a ovih dana je gostovala u Beogradu na Sceni “Bojan Stupica” uz mnogo aplauza publike. Saradnjom Smedereva i Salvatorea pre “Plastične bašte” napravljena je i predstava “Brat” na temu romskog života u Srbiji sa našim Romima, koju je takođe videla beogradska publika.
Mladi smederevski glumci Ana Pašti, Anđelka Vulić i Milijan Goberinić ostvarili su nimalo lake zadatke ove maštovite predstave, ne držeći nijednog trenutka ruke u džepovima, osim kad to zahteva prizor na sceni. Oni su zdušno učestvovali i u pravljenju čudesne rekvizite od recikliranih predmeta (štipaljki i kašika) i raznih tradicionalnih izmislica dalekoistočnog teatra. Jedan od vrhunaca predstave je igra svima nama dobro poznatog našeg prvog naivno nacrtanog Čiča Gliše i njegove partnerke, recimo, Trše. Glumci, svojom igrom pomoću nalepljenih fluorescentnih pantljika na telu, oživljavaju ova dva lika kao u nekom crtanom filmu, ali ovog puta pred našim očima.
Zaista je stvorena predstava na koju se u potpunosti odnosi ona inače već oveštala fraza da je predstava za gledaoce 8 do 88 godina. Ona je ovog puta zaista za decu od tri do 99 godina, kako piše u programu, s tim da stogodišnjaci ne moraju da podetinje da bi im se svidela ova predstava puna mašte, dobrote, topline i ne znam čega sve tokom tog jednog sata, koji priđe ko dlanom o dlan sa vrednim mladim glumcima, za koje nisam, pravo da vam lažem, ni pitao da li su profesionalci ili amateri. Ko takva pitanja u savremenom svetu još postavlja, osim nekog zatucanog birokrate!
Jovan Ćirilov
