Ko imitira Fon Brauna u Smederevu


18. februar 2012. DRUŠTVO – Smederevski „nameštaj“ je ono kada Smederevci kralju Milanu Obrenoviću prestružu patos u poljskom WC-u, pa se jadan umalo nije udavio u govnima. Srećom, imao je nagan, pa ga je čuvši pucanj spasila straža. Od tada se nije odvajao od nagana.

Vino „smederevka“ posebno je poznato od doba vica o senilnom Brozu, gvožđu i grožđu. Proslavilo je i PK Godomin koji je načisto propao, pa sada kada u Smederevu naručite „smederevku“ dobijete vino iz Tikveša. Da li su Broz (najvažniji za aminovanje opstanka Metalurškog kombinata Smederevo, METKOS-a) i Krcun, idejni tvorac izgradnje, bili vizionari da naslute nestanak grožđa i trajni opstanak gvožđa? Pa smederevski gradonačelnik onomad kuka i priziva Vladu u pomoć da železara, ono što je jedino u gradu živo, preživi.

Ima onih koji misle da je Karnegi ime muzičke dvorane, ali to je čovek koji se obogatio praveći, tačnije prodajući čelik u SAD. A onda je kao i svaki američki tajkun napravio zadužbinu po kojoj je danas poznatiji. Kao i naš kapetan Miša.

Poslednji generalni direktor železare, Srbijanac, rodom je iz Selevca i nije Duško Matković, koji je ostavio jači utisak, iskazujući srpski inat. Železara je radila uprkos sankcijama. I plaćala: plate redovno, a gas, struju, poreze i doprinose neredovno. Strance nikako, jer nam uvedoše sankcije. Doduše, posle oktobarske revolucije njih ukinuše, a mi priznasmo dugove. Iste reprogramiraše i malo smanjiše Londonski i Pariski klub. Domaće banke Duško nije namirivao, kao ni ostali srpski privrednici u to doba. Zato te banke podavismo kao mačiće, ali njihov duh još se vije Elsinorom, u državi (Srbiji) gde je očigledno nešto trulo. Tako duh poprima pojavni oblik duga Poreskoj upravi. Šta je interesantno – aktivna stavka za ekspertsku vladu, koja peglajući nelikvidnost emituje obveznice na tržištu kapitala. Potraživanja su izvor za izmirenje obaveza po obveznicama. Problem je: nema banaka da plate „dug“.

Inače, zbog Matkovića moraju da se stide svi koji trabunjaju da ovde nema ljudi koji mogu da vode železaru. To je kao negiranje zasluge Fon Brauna za razvoj kosmičkog programa u USA, jer je konstruisao V-2. To što će srpski inat koštati mnogo više od svih plata isplaćenih u železari, nema veze sa znanjem, već sa moralom.

Đinđić je kao premijer prodao za 21 milion železaru Karnegijevim potomcima. Smatrao je da će znati da prave čelik i uredno plaćati obaveze. Prethodno ju je, kroz stečaj, oslobodio svih dugova. Jer, zaduženu nikome nije mogao ni da pokloni. Sada je čak mogao i da je proda – Ameri insistiraju da plate. I tako se dobar platiša useljava u naše dvorište. Dok ima profita. Na drugom tasu, svi Srbijanci, i oni još nerođeni, dobiše obavezu da kroz poreze, doprinose i javna davanja stvaraju novac za otplatu srpskog inata. To široke mase nisu mogle odmah da vide, jer je interesantnija bila „varalica“ – ko je uzeo proviziju. Boki, kao predsednik države, sada trči, vođen istim motivima kao stranački kolega Zoki, da pomaže Smederevo i zaposlene u železari. Karnegijevci napuštaju dvorište i poklanjaju nam za jedan US dolar ono što vredi bar 250 miliona tih novčanica, rekoše naši „stručnjaci“ šaljući ideju cene nekome radi nove provizije.

Aman ljudi, stanite. Dovoljno je gluposti bilo u 50 godina u vezi sa jednom malom integralnom železarom. Kada je počela njena gradnja počela je i gradnja slične u Južnoj Koreji. Danas oni prave desetine miliona tona, a Srbija se nateže sa Smederevom pola veka. Ko to još ne zna, u Južnoj Koreji je 80-ih godina XX veka pravljen glavni konkurent našem „jugu“ na tržištu SAD. Nekada smo se svađali oko osvajanja tog tržišta. Danas se radujemo kad Nole osvoji turnir gde je KIA glavni sponzor, teramo FIAT da počne proizvodnju u Kragujevcu i puni smo ponosa kada južnokorejska grupacija ovde počne proizvodnju kablova.

Zlobnici kažu da je situacija ovakva jer je „jugo“ rađen od smederevskog, a KIA od južnokorejskog lima. Nije tako. SAAB je pravljen od izvanrednog švedskog čelika pa je bankrotirao, a radnicima nisu plaćene dve plate. Ni poverioci „U.S.S. Serbia“ neće ostati nenamireni. Paceri. Kad preduzeće pod srpskim vlasništvom i rukovodstvom ide u stečaj, ono radnike ne plaća godinama. Ostala dugovanja bogu i ljudima – iha! Nije dilema kako će se zvati železara. Bitno je da će se onaj ko se s njom uhvati u kolo verovatno češati po glavi.

Sreća, biće novog zakona da država obaveze plaća u roku od 60 dana. A čemu novi zakon? Zar nije jednostavnije da se država pridržava ugovorenih obaveza? Ne, mi kao u igricama kada gubimo, ajde da resetujemo, pa sve ispočetka. U stvarnom životu to se ne može. Ni Nole ne resetuje Rafu, nego ispušta dušu da ostane broj jedan. Zato predlažem da se železara zove „Smederevka“. Oslikaće vrhunac apsurdnosti situacije.

I dalje, poruka Mirku Cvetkoviću: Ne primaj na poklon ono što si prodao i ne prodaj ono što si na poklon primio. Suviše je neprirodno. A, predsedniku: Neće vam partiju spasiti pet i po hiljada glasova. A faktor 4 koji spomenuste u Boru, u ovom slučaju ne važi, jer ovde na smederevskom čeliku malo njih radi i živi. Metaloprerada u Srbiji je pluskvamperfekat. Industrijska proizvodnja je ispod nivoa iz 1989. Ako već nešto morate da radite, poklanjajte poklonjeno. Možda ćemo sutra to moći bar jeftino da otkupimo.

A što se smederevskog „nameštaja“ tiče, i kralj Milan je pokušao da pomogne Smederevu. Da li naš stručni premijer osim ostalog zna i da projektuje ili samo pravi nameštaj? Ili imitira Fon Brauna?

Miodrag Nikolić

Autor je bio generalni direktor Jugometala i direktor sektora za železaru Smederevo

Izvor: danas.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest