Kad je knjiga manja od graška…


28. januar 2016. KULTURA – Izvor: Naše novine – Od najmanjih knjiga, dimenzija svega 6 milimetara, pa do onih, 10 do 15 puta većih koje ipak ne prelaze zadati okvir od 100 h 100 h 100 milimetara, nastala je postavka koju sada i Smederevci imaju prilike da vide. Predstavljanje „Minijature na zrnu graška“ jedan je od prvih programa Svetosavskih svečanosti.

Izuzetnu izložbu „Minijatura na zrnu graška“ posetioci smederevske biblioteke mogu da vide zahvaljujući saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije. Ova postavka je zaživela pre dve godine, kada je autor dr Dejan Vukićević, uz veliko interesovanje javnosti, u prestonici prikazao deo bogatstva iz kolekcije Stare, retke i minijaturne knjige. Ovu zbirku nacionalne ustanove uglavnom čine dela na srpskom, a zatim ruskom, francuskom, slovenačkom, mađarskom, nemačkom…

U Narodnoj biblioteci Srbije, dilema, da li utvrditi „zapadni“ kriterijum, po kome minijatura ne mogu biti veće od 77 h 77 h 77 milimetara, ili „istočni“ koji dopušta 100 milimetara, razrešene su u korist drugog, pa ta zbirka trenutno broji oko 300 naslova. Oko stotinak njih, pripada Karolju Andrušku iz Sente koji je uradio uglavnom ručno otisnute grafike. Najviše je beletristike, ali i bibliografija, monografija, nekoliko političkih pamfleta – objašnjava dr Dejan Vukićević.

Naročito zanimljive su dve ultra – mikro – mini knjige, dimenzija 6h6 milimetra koje su, bukvalno manje od zrna graška. The Lord`s Prayer je Očenaš na sedam jezika, objavljen 1959. u Minhenu, kod Waldmanna i Pfitynera. Isti izdavač objavio je i drugu knjigu, Der olimpishe Eid na šest jezika. Kako ih nije moguće čitati golim okom, knjige se nalaze u providnim kutijicama čije dno predstavlja lupu.

Tradicija minijatura, inače je stara je koliko i sama štampa uopšte. Prvu je objavio Peter Šefer 1468. u dimenzijama 94 h 65 milimetara – Diurnale Mogantinum. Najmanjom se smatra „Azbuka u slikama“, Egona Prugmajera veličine 3 h 2,5 milimetra. Ipak, ova praksa nije uzela većeg maha osim u Sovjetskom savezu, dok je u ostatku sveta ostala samo sporadična pojava. Minijature su uglavnom su nastajale zbog činjenice da su praktične, ali i iz želje štampara da se nadmeću i dokazuju.

Među eksponatima, posetiocima mogu biti zanimljivi Njegošev „Gorski vijenac“, „Kralj Lir“ Viljema Šekspira, Pesme Edgara Alana Poa, Alfreda de Misea, Francea Prešerna, Dositejevo „Pismo Haralampiju“, bajke Šarla Peroa.

Ovo je veoma atraktivna izložba, nemamo često priliku da vidimo ovakve postavke i deo blaga iz fonda stare i retke knjige, pa zato pozivam sve Smederevce da narednih dana posete našu biblioteku i pogledaju deo te kolekcije – poručila je Marina Lazović, v. d. direktora Narodne biblioteke u Smederevu dodajući da je kolektiv te ustanove, na Dečijem odeljenju pripremio izložbu „Poslušajmo i mi reči što kroz večnost Sava zbori“, dok u bibliotečkim ograncima u seoskim mesnim zajednicama izložbe nose naziv „Sveti Sava – život i delo“.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest