Hara rečna mafija


16. decembar 2011. HRONIKA – Pripadnici rečne jedinice Uprave carina sprečili su pokušaj krijumčarenja 5.000 litara nafte na 1.104 kilometru reke Dunav kod Smedereva. Uhvaćen je srpski državljanin, koji je čamcem sa vanbrodskim motorom i baržom specijalno prepravljenom za šverc goriva, pokušavao da naftu, prethodno skinutu sa stranog teretnog broda, prebaci na obalu kod Smedereva.

– Tokom 2011. godine mi smo na Dunavu otkrili više grupa krijumčara brodskog goriva D2 i zaplenili 60 tona ovog dizela. Naše akcije borbe protiv rečnih krijumčara nafte nastavljamo u saradnji sa policijom, jer su oni deo transnacionalnog kriminala, koji ozbiljno preti našem društvu – rečeno nam je u Upravi carina.

Krijumčarenje nafte je započelo pre dve decenije u vreme ekonomskog embarga i opstalo je i do danas na srpskim plovnim rekama. U Srbiji postoji samo jedno mesto gde se brodovi snabdevaju pogonskim gorivom i to je Kladovo, dok ih u okolnim zemljama ima više.

– Nafta se legalno kupuje u ovim utakalištima za 40 centi po litru. Članovi posade je kradu iz rezervoara i preprodaju srpskim krijumčarima za 70 centi. Krijumčari je preprodaju vozačima i seljacima za jedan evro, što je 30 centi manje nego na benzinskim pumpama – izračunava korist od ovog brzog biznisa Franjo Elhartd, šef Odseka za carinsku kontrolu vodnih puteva.

Dizel D2 kradu i preprodaju posade brodova iz Bugarske, Moldavije, Ukrajine, Mađarske, Rumunije i Rusije. Računica pokazuje da svaki učesnik u ovoj transakciji na hiljadu litara dizela zarađuje 300 evra. A profit od prokrijumčarene barže sa 900 tona nafte, koja je zaplenjena 2006. godine, bio je čak 27.000 evra.

– Kako ilegalna trgovina ne podleže dažbinama i akcizama, država je direktno oštećena. Zapravo rečna naftna mafija napada Srbiju, jer joj krade novac namenjen državnom budžetu i naš posao je da sprečimo njeno delovanje – kaže carinik Franjo Elhartd.

To, međutim, kako smo saznali u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja nije nimalo lako, jer rečna naftna mafija u Srbiji deluje perfidno i opasno. Da bi se ukralo i preprodalo 60 tona brodskog goriva potrebno je da se falsifikuju tovarne liste, ali i da se naprave lažni papiri za dubinu gaza broda, da se ne vidi da u teretu nedostaje ta težina. Prodaja kradene nafte sa brodova odvija se preko “telefonske pijace”, tako što kupci sa obale šalju ponude za potrebne količine, a krijumčari određuju cenu, vreme i mesto isporuke.

– Krijumčari imaju razrađeno crno tržište, koje je teško suzbiti. Naftna mafija na rekama radi u grupama od pet do osam lica, koja koriste radio i mobilnu vezu, brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela. Rečna mafija uz pomoć doušnika i alasa, koje plaća od 10 do 100 evra za dojavu da li rekom prolaze carinici i policajci, špijunira Upravu carina i MUP Srbije. Kradeno gorivo sa brodova u tranzitu se isporučuje kupcima u Ramu, kod Velikog Gradišta, rejonu Bačke Palanke, Smedereva, u Novom Sadu, Beogradu i okolini – otkriva Franjo Elhartd, šef Odseka za carinsku kontrolu vodenih puteva.

I nevoljno kaže da su carinici često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte. Naime, trgovački brodovi su ogromni, puni raznih šupljina, čak i opasnih materijala, što može da ugrozi život carinika. Krijumčari imaju brze čamce i beže pred carinom, ali i prave udese na Dunavu. Mafijaši su naoružani i nemilosrdno se obračunavaju sa konkurencijom.

Naftna rečna mafija radi u Prahovu, Donjem Milanovcu, Smederevu, Kovinu, Starim Banovcima, Batajnici, Surduku, Vinči, Grockoj, Bačkoj Palanci i Novom Sadu. Nemilosrdna je u svom obračunu sa konkurencijom, koju prijavljuje policiji ili prebija. Na Velikoj Moravi naftom se tajno trguje na samom ušću u Dunav, u rejonu sela Dubavica, gde seljaci iz zaleđa kupuju kradeno brodsko gorivo.

– To je opasna igra lopova i žandara na vodi, u kojoj je najbitnije ko će koga prvi da primeti, i koga ćemo da uhvatimo sa krijumčarenim tovarom. Mi samo zajedničkom akcijom sa policijom možemo da stanemo naftnoj rečnoj mafiji na vrat, jer probijamo njen informativni sistem, postavljamo elektronske zamke i hvatamo ih na delu. Na taj način smo zaplenili ove godine 60 tona nafte – rekao nam je Franjo Elhartd, šef Odseka za carinsku kontrolu vodenih puteva.

Izvor: novosti.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest