22. septembar 2013. DRUŠTVO – Analize na bakterije u stolici rade se 48 sati, na viruse – 24, a ni dve nedelje od izbijanja epidemije u Smederevu se ne zna šta je kod više od 300 građana, mahom dece, izazvalo zavijanje u stomaku, dijareju i povraćanje, zbog čega je njih šezdesetak moralo u bolnicu. Dok na lokalu sumnjaju da neko zataškava epidemiju, stučnjaci smatraju da je to pre odraz naše svakodnevice „filovane“ javašlukom, slabom organizacijom, pa i neznanjem.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović pohvalila je zdravstvene radnike:
– Još nije pronađen uzročnik, ali je tačno da je zdravstvena služba učinila sve da ljudi koji jesu u epidemiji budu korektno zbrinuti – rekla je ona.
Građani bi, razumljivo, ipak, da znaju šta im se dogodilo i čime su se otrovali na samom početku manifestacije „Smederevska jesen“. Međutim, nema ni naznaka mogućeg uzroka.
– U prvih sedam dana septembra iz Doma zdravlja i Opšte Smederevo poslata su 34 uzorka stolice za koprokulturu, a od 9. do 19. septembra još 106 – kaže magistar Bojana Grgić, epidemiolog, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. – Uzorci su testirani u laboratorijama u Smederevu i Požarevacu. U uzorcima nisu nađene bakterije uzročnici crevnih zaraznih bolesti, a obolele osobe se ne mogu grupisati ni po mestu boravka, ni po mestu konzumiranja i vrsti namirnica.
Ova virusološka dijagnostika radi se u Centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Niš.
– Prvi uzorci poslati su na virusološke i bakteriološke analize 18. septembra – objašnjava dr Grgić. – Neophodno je dostaviti još uzoraka.
Epidemiolozi ne isključuju mogućnost da uzrok epidemije u Smederevu, prijavljene 13. septembra, ostane – nepoznat.
– Od trenutka kada su ljudi počeli da traže medicinsku pomoć nema sumnje da je u pitanju epidemija, i da je izvor zaraze najverovatnije hrana, ali ako u uzorcima nema bakterija, moguće je da se „top više ne dimi“, odnosno da su uzorci kasno uzeti – kaže prfesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog.- Velika je i verovatnoća da je zarazu izazvao neki virus. Sa virusološkom dijagnostikom dosta zaostajemo.
Za profesora Radovanovića je ovo naša „slika i prilika“:
– Jesmo siromašni, ali je poražavajuće to što nemamo opreme ni za virusološke analize – kaže. – Čim smo dobili reagense, u Srbiji smo dijagnostikovali virus Zapadnog Nila. Pre toga su pacijenti umirali, a uzrok je bio nepoznat. Znali smo da je u pitanju virus, ali od kad je „Zapadni Nil“, koji je devedesetih godina prošlog veka u Rumuniji izazvao epidemiju, kod nas prisutan, sad ne možemo da utvrdimo.
Izvor: Novosti
