02. februar 2012. PRIVREDA – U rukama države u ovom trenutku je sudbina Železare Smederevo, Telekoma Srbije i Komercijalne banke. Budućnost ovih preduzeća zavisi od činjenice koliko će Vlada Srbije mudro postupati u njihovom vođenju.
Vlada Srbije uhvatila se poslednjih meseci u koštac sa nekoliko krupnih ekonomskih pitanja. Akcije kompanije “Telekom Srbija” su u stoprocentnom domaćem vlasništvu.
Nakon zloslutnih vesti o mogućem bankrotu čeličane u Smederevu, država ju je otkupila za jedan dolar od američkih vlasnika, i tako spasla 5.400 radnih mesta i više od 20.000 ljudi koji su posredno poslovno zavisni od ovog fabričkog giganta.
Takođe, došlo je vreme za dokapitalizciju Komercijalne banke u kojoj država ima veliki udeo u vlasništvu.
Međunarodni monetarni fond (MMF), međutim, smatra da je budžet Republike Srbije investiociono preopterećen. Zbog budžetskog deficita i mogućnosti da probijemo planirani nivo javnog duga, MMF je indirektno uputio kritiku Vladi da smanji investicije, a jedna od njih je i dokapitalizacija Komercijalne banke. Međunarodni finansijski policajac zapretio je da, u suprotnom, neće odobriti kredit iz predostrožnosti u iznosu od milijardu evra.
Naime, još 2009. godine sa MMF-om je potpisan sporazum da Srbija dokapitalizuje svoj udeo u vlasništvu Komercijalne banke i tako ostane većinski vlasnik sa 42,6 odsto akcija. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) to je već učinila u iznosu od 60 miliona evra. EBRD ima udeo od 25 odsto akcija, pa u slučaju da Vlada Srbije ove godine ne uspe da uplati 110 miliona evra, ona bi postala većinski vlasnik. Kako se ovo ne bi desilo, iz republičkog budžeta izdvojen je novac za tu svrhu. Drugi deo dogovora je obaveza naše države da 2015. godine ipak preda u ruke privatnom vlasniku svoj udeo u vlasništvu.
Guverner Dejan Šoškić smatra da je dobro da postoje banke koje se ponašaju nezavisno od događaja na svetskom finansijskom tržištu, odnosno koje imaju veće učešće domaćeg vlasništva.
Drugim rečima, u dobrim vremenima država treba da se povlači iz bankarskog sistema, da ne bi predstavljala nelojalnu konkurenciju privatnim bankama. Međutim, u uslovima krize privatne banke često nemaju sluha za potrebe privrede i smanjuju kreditnu aktivnost.
Većina ekonomista procenjuje da je vlasništvo nad dobrostojećom bankom izuzetno pozitivno. U izjavi za S media portal ekonomista Goran Nikolić ocenjuje da bi banka koja ima velikog uticaja na tržištu i trebalo da bude u domaćim rukama, jer će imati sluha za ekonomske prilike u zemlji.
– Kad god je krizna situacija u ekonomiji, banke su pre svega obazrive prema državama iz kojih potiču. Zato je za domaću klijentelu pozitivno da imamo veliku domaću banku – tvrdi Nikolić.
Situacija je slična i kada je u pitanju kompanija Telekom Srbija. Naime, najveća nacionalna telekomunikaciona kompanija isplatila je 380 miliona evra za 20 odsto akcija koje su bile u rukama grčke kompanije OTE, iz komercijalnog kredita koji će isplaćivati iz sopstvenih prihoda. A oni nisu zanemarljivi. Telekom je jedino javno preduzeće u Srbiji koje beleži zaradu, i to u iznosu od oko 150 miliona evra.
Ekonomisti ocenjuju da je stoprocentno domaće vlasništvo izuzetno pozitivno prilikom donošenja važnih odluka za ovo preduzeće.
Ta transakcija se isplati, jer će kompanija sa stoprocentnim domaćim vlasništvom biti u boljoj poziciji ukoliko dođe do ponovne privatizacije, jer nećete imati drugog partnera sa kojim ćete morati da rešavate neke važne odluke – ocenjuje ekonomski analitičar Milan Ćulibrk.
Ipak, pitanje koje se nameće je da li će država ispravno postupiti prilikom daljeg upravljanja ovim kompanijama do njihovog otuđenja? Prema mišljenju ekonomiste Milana Glišića, kompaniju Telekom Srbija bi trebalo u restruktuiranju podeliti na dva preduzeća:
– U delu koji bi ostao državni nalazila bi se telekomunikaciona infrastruktura, centrale, odnosno sve ono sto i sada garantuje Telekomu dominantnu poziciju u sferi telekomunikacija u Srbiji.
Prema Glišićevim rečima, preostali deo bi trebalo u potpunosti privatizovati kako bi to preduzeće funkcionisalo po tržišnim uslovima, na zadovoljstvo potrošča.
– Na taj način bi na duži rok obezbedio nepostojanje monopola i poštenu tržišnu utakmicu svim operaterima, za dobrobit građana – smatra Glišić.
Smanjena tražnja čelika na svetskom tržištu zbog ekonomske krize dovela je kompaniju Ju-Es Stil do odluke da se povuče iz Srbije i dovede Vladu Srbije pred svršen čin da priskoči u pomoć, kako bi spasla 5.400 radnih mesta. Ova teška odluka uglavnom je pozdravljena i ocenjena kao – socijalno odgovorna. Međutim, kako izjave najviših državnih zvaničnika uglavnom pažnju javnosti usmeravaju ka pronalaženju budućeg strateškog partnera, postavlja se pitanje ko će biti vlasnik kome će se isplatiti da prodaje čelik u vreme krize. Situacija je u medijima dodatno podgrejana neprestanim spekulisanjem ko će od srpske države preuzeti vruć krompir.
Do tada Srbija će izdvajati 100 miliona evra godišnje za pomoć Železari.
Osim ukoliko pod vlasništom države Železara ne poveća prozvodnju i pokrene i drugu peć. Ove optimistične pretpostavke izneo je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i šef Radne grupe formirane za pomoć Železari, Dušan Nikezić.
– Nije isključeno da u rukama države procveta i pokrene i drugu peć – pozitivan je Nikezić.
