Čelik ne tope stare ideje


31. januar 2012. PRIVREDA – Izvor: Politika – U smederevskoj železari umesto peći i proizvodnih mašina, juče su brujale glasine. Nikad se više nije spekulisalo, a nikad manje znalo o sudbini te fabrike. Prvi radni dan nakon objave premijera da država kupuje smederevsku železaru i dan uoči potpisivanja zvaničnog ugovora – doneo je nove brige. Fama oko „jednog dolara” otišla je u drugi plan, a za njom, čini se, i ključno pitanje, ko će i kada kupiti železaru u Smederevu. Kao goruća tema, u prvi plan izbila je dilema: ko će do prodaje rukovoditi fabrikom?

– Radnici su u strahu od promena. Kako-tako, naviklo se na američki način rada. Sada je sve neizvesno i ljudi opet brinu za radna mesta i plate. Mnogo je nejasnoća. Do sada su plate stizale u dan i bile su dobre. Kako će biti sa državom i novim vlasnicima, hoće li biti otpuštanja, od čega će da se živi, to nas zanima”, objašnjava za naš list radnik u jednom od sindikata u železari.

Kako „ Politika“ saznaje, predlog sindikata „ Sloga” da na čelo fabrike opet dođe Duško Matković, nekadašnji direktor „Sartida”, najverovatnije neće proći. Predsednik tog sindikata Željko Veselinović smatra da aktuelno američko rukovodstvo nema interes da ostane na pozicijama do daljeg, te da je najizvesnija opcija da će država postaviti „neke nove ljude”.

– Radna grupa je ozbiljno razmatrala naš predlog, koji je podržao SPS. Matković bi bio idealno rešenje za prelazni period, kao čovek koji možda najbolje poznaje fabriku. Imam informacije da je on to hteo da prihvati, ali da u vladi nije postignut dogovor. Bez obzira na to što sam svojevremeno imao sukob sa njim, moram priznati da njega nije bilo, ne bismo imali šta da prodamo Amerikancima – kaže Veselinović.

Bitnije je, međutim, smatraju lokalni privrednici, do kada će se i odakle država „natezati” da železara ispliva do pojave novih vlasnika.

– Vlada nema rešenje niti realan izvor odakle bi pokrivala gubitke u železari, a njih će sigurno biti. Država ne može bolje da proizvodi i prodaje čelik od „Ju-Es stila”. Ako se brzo ne reaguje i već na proleće ne pronađe strateški partner, nije nemoguće da železara ponovo zaglavi u stečaju, tvrdi za „ Politiku” istaknuti smederevski privrednik koji je insistirao na anonimnosti.

Iako se poslednjih dana, pre svega zbog „Fijata”, kao mogući kupci vide Italijani, kineski ili indijski kapital mogao bi do kraja godine da uđe u Smederevo.

– To su, po meni, najizvesnije opcije. Kinezi su zainteresovani da se strateški pozicioniraju u Srbiji, dok Indijce, konkretno firmu „Mital stil”, privlači mogućnost da sa železarama u Skoplju i Zenici zaokruže tržište – smatra čelnik sindikata Sloga.

Osnovni problem u pronalaženju strateškog partnera za smederevsku železaru jeste mala paleta proizvoda. Najtraženiji, galvanizovani i pocinkovani lim, ovdašnja fabrika ne proizvodi, jer nema uslove. Prema procenama, linija za galvanizaciju i prateća oprema koštali bi oko 80 miliona evra, što je za državu nezamislivo, a budućim kupcima otežavajuća okolnost.

Vlada Srbije potpisaće danas ugovor sa kompanijom „Ju-Es stil” o otkupu smederevske železare za jedan dolar.

Duško Matković, nekada visoki funkcioner SPS-a, deset godina je proveo na čelu smederevskog „Sartida”. Železaru u Smederevu mediji su često nazivali „njegovom partijskom dedovinom”. Iz Smedereva Matković je otišao 1. septembra 2001. godine, podnevši ostavku na mesto direktora uz jedino objašnjenje „da je interes ’Sartida’ primaran”. Upućeni kažu da je železara u njegovo vreme, tačnije 1997. godine, doživela rekordnu proizvodnju od 121.000 tona čelika za jedan mesec.

U Smederevu danas nema ravnodušnih prema Matkoviću. Ili ga osporavaju ili hvale. Za prve, on je čovek koji je „šakom i kapom trošio fabričke i državne pare”, za druge – važi kao spasilac fabrike.

Matković je za vreme direktorovanja „Sartidom” izgradio jedan od najvećih fudbalskih stadiona u državi, za potrebe tadašnjeg FK „Sartid” koji je danas deo stečajne mase „Sartida”.

Izvori „Politike” tvrde da su u stadion uložene ogromne pare, pogotovo jer je građen na klizištu i sve je trebalo obezbediti (niko nije mogao da potvrdi sumu, ali se spominju desetine miliona evra), i da je Matković taj novac „ispumpavao” iz fabrike.

Stadion je mnogo koštao, ali je Matković sve napravio kompenzacijom. Gradili su ga radnici železare i srpskih firmi koje su sarađivale sa železarom. Skoro ništa nije plaćeno kešom. Kompletna armatura kompenzovana je sa cementarom iz Popovca. Njima je išla troska koju je železara imala kao nusproizvod, nju su mleli dalje, a železari su davani blokovi i cement, tvrdi naš izvor.

Nezvanično, Matković je danas u privatnom biznisu, čija delatnost nije daleko od nekadašnjih poslova u železari.

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović izjavila je juče da država nema želju da ostane trajni vlasnik smederevske železare, ali ni da neće dozvoliti da ona propadne i da se, kao devedesetih godina, u njoj gaje pečurke.

„Država nije imala želju da postane novi vlasnik i svesna je da železara u narednom periodu treba da bude u privatnim rukama. Ali, u trenutku kada se povlači njen vlasnik, koji je podigao tehnološki proces, zar je bilo razumno da država nemo stoji, gleda da sve propadne i da počnemo da gajimo pečurke, pa da zatim 50 godina traži strateškog partnera i da 20.000 ljudi ostane bez posla”, rekla je Verica Kalanović.

Ona je istakla da je uverena da je država u ovom trenutku morala da interveniše i da nije bilo drugog rešenja. Na pitanje odakle će se naći novac za fabriku, ona je ponovila da bi ta sredstva bila obezbeđenja preraspodelom u budžetu.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest