Žika Šarenica o Smederevskoj jeseni


Dobro došli u Smederevo, vazda otvoreni grad! Mnogi su pesnici opevali jesen, ali ovaj grad je večita poema, prekrasni ram za najlepšu jesenju sliku. Smederevska jesen, koja se ove godine održava 130. put, počela je 7. i trajaće do 10. septembra.

Dobro došli u Smederevo, vazda otvoreni grad! Mnogi su pesnici opevali jesen, ali ovaj grad je večita poema, prekrasni ram za najlepšu jesenju sliku. Smederevska jesen, koja se ove godine održava 130. put, počela je 7. i trajaće do 10. septembra.

A kako počinje ova knjiga o Smederevu, knjiga zlatnih korica i stranica svežih kao grozd drevnih smederevskih vinograda? Grad se pod ovim imenom prvi put spominje u Povelji vizantijskog cara Vasilija II iz 1019. godine, dok se prvi pisani roman o Smederevu nalazi u Povelji kneza Lazara iz 1381. godine. Debela je i poučna knjiga o Smederevu!

Da se zaustavimo nakratko u 15. veku, kada je despot Đurađ Branković osnovao grad, poslednju prestonicu srednjovekovne države i sedište crkvenog i privrednog života. Kažu da vreme ništa ne može da zaustavi, ali eto ga, stalo je ispred bedema Smederevske tvrđave i džaba je opseda. Tvrđava i dalje tvrdoglavo svedoči o dramatičnoj prošlosti grada, pripoveda priču o postojanju između Istoka i Zapada, priču koju je Dunav mnogo puta čuo i nikada mu nije dosadna.

U vinu je istina, a istina o dobrom vinu je duboko u tradiciji Smedereva. Predanje govori da su srpski despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković uzgajali vinograde u okolini Smedereva još u 15. veku. Knez Miloš je na padinama Plavinca zasadio silne vinograde, a jedan od najlepših letnjikovaca među zasadima vinove loze 1865. podigao je knez Mihailo. Evropski trgovci su dolazili u Smederevo da kupe vino, a njegov ukus dobro su zapamtili i posebno nagradili strogi članovi žirija na svetskoj izložbi vina 1882. godine u Bordou. Spomenusmo Smederevo kao negdašnju prestonicu, ali ovaj grad je danas prestonica jeseni! Davno vaspostavljena viteška tradicija pretočena je u tihu srdačnost i gostoprimstvo za svakog gosta.

Za svakog ima mesta na gradskom trgu, u Vinskom gradu, na Dunavskom keju i Smederevskoj tvrđavi! Poseban kuriozitet za turiste jesu organizovane posete vili Zlatni breg, nekadašnjem letnjikovcu dinastije Obrenović, koji je istorijski i kulturni dragulj naše zemlje, jedan od najznačajnijih simbola dvorske kulture i gospodstva moderne Srbije. Tu je i obilazak grada turističkim autobusom iz kojeg će posetioci imati priliku da panoramski sagledaju lepote nekadašnje srpske prestonice na obali Dunava.

Izvor: Kurir