22. april 2013. KULTURA – Velika dvorana u 20 časova, Narodno pozorište Užice, Branislav Nušić
“Narodni poslanik”
Adaptacija i režija: Slavenko Saletović
Scenograf: Tamara Bušković
Kostimograf: Snežana Kovačević
Kompozitor: Aleksandar Milekić
Scenski pokret: Ferid Karajica
Uloge:
Jevrem Prokić: Slobodan Ljubičić
Pavka, njegova žena: Divna Marić
Danica, njihova kći: Tijana Karaičić
Spira, jevremov pašenog: Goran Šmakić
Spirinica: Biljana Zdravković
Ivković, advokat: Vahidin Prelić
Gospa Marina, njgova tetka: Dragana Vranjanac Ljubojević
Sekulić, policijski pisar: Igor Borojević
Jovica Jerković: Svetislav Jelisavčić
Sreta: Momčilo Murić
Mladen, pokućar Jevremov: Branislav Ljubičić
Inscipijent: Milena Radomirović
Sufler: Mileta Petrović
Tehničko vođstvo: Marijana Zorzić Petrović
Majstori svetla: Filip Marković i Aleksandar Rosić
Majstor scene: Slavoljub Vasić
Ton majstor: Nikola Pejović
Izrada kostima: Gordana Majdov Marković, Filipa Jovanović i Ostoja Milošević
Šminka: Mirjana Ilić
Slikarski radovi: Radojko Veselinović
Rekviziter: Milan Mijailović
Stolarski radovi: Tomislav Janković
Dekorateri: Milomir Bogdanović, Duško Janković, Mlađen Ćitić
Organizator: Ljiljana Matić
Rukovodilac marketinga: Uroš Savić
Umetnički rukovodilac: mr Nemanja Ranković
Operativni direktor: Danica Milićević
Direktor: Zoran Stamatović
Premijera: 518.
Adaptacija je posvećena uspomeni na reditelja i profesora Milenka Maričića.
Ovom predstavom prvak drame užičkog Narodnog pozorišta Slobodan Ljubičić obeležava 35 godina umetničkog rada.
Reč reditelja: Teško je pred vaše gledanje „Narodnog poslanika“, Branislava Nušića u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta Užice, odoleti obećanju da ćete videti dobru predstavu.
O punom pogotku stavljanja na repertoar dramskog teksta najboljeg srpskog komediografa ne bi trebalo da se troše reči.
Ponovo isticati toliko važnu potrebu da se gledalac, bar za kratko vreme otrgne od turobne i depresivne stvarnosti i ozari smehom koji vodi ka komedijskoj katarzi radosti igre, takođe je deplasirano. Možda bi trebalo samo podvući anticipatorsko, dubinski slojevito i vizionarsko Nušićevo poznavanje našeg mentaliteta, karakternih osobina i iz toga sledujućih odnosa. Ostrašćeni, ambiciozni i beskrupulozni u našim surovo ozbiljnim nastojanjima da prigrabimo vlast, moć, bogatstvo i dominaciju nad drugim ljudima, bili smo smešni i nedorasli i 1883. godine kada je poštovani Ben Akiba napisao „Narodnog poslanika“, surovo smo smešni i danas, a smeh nas čeka i u budućnosti…
U teatarskim kućama koje dobro promišljaju repertoarske poteze, takozvani „grandiozni“ likovi iz dramske literature se stavljaju na repertoar samo ako u dotičnom pozorištu postoji akter koji može da se izbori sa gabaritom i složenošću fabuloznog lika.
U jednačini Narodnog pozorišta Užice nema nepoznanica:
„Narodni poslanik“ + Jevrem = Slobodan Ljubićić
prof. Slavenko Saletović
Slobodan Ljubičić: 25 godina na užičkoj pozorišnoj sceni
Ulogom Jevrema Prokića u Nušićevom „Narodnom poslaniku“ glumac Slobodan Ljubičić, prvak užičkog Narodnog pozorišta, obeležava 35 godina profesionalnog bavljenja glumom i 25 godina igre na užičkoj sceni.
Rođen je 9. oktobra 1955. godine u Kragujevcu. U to vreme, njegova majka, Ljiljana Ljubičić, bila je glumica Užičkog pozorišta.
Prvi put stao je na scenu kao sedamnaestogodišnjak, sa majkom, u predstavi „Zona Zamfirova“ Stevana Sremca u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Ubrzo se na omladinskoj sceni u Vršcu pokazao kao najperspektivniji glumac da bi nekoliko godina kasnije, 1. novembra 1977. godine, ostvario prvi profesionalni angažman kao najmlađi član ansambla Pozorišta Timočke krajine u Zaječaru. Posle dve sezone zablistao je u ulozi Mirčeta u predstavi „Boing-boing“ Marka Gamelotija, za koju na Danima komedije u Jagodini osvaja nagradu za najboljeg mladog glumca.
U stalnom angažmanu Narodnog pozorišta u Užicu nalazi se od oktobra 1987. godine. Više od dvadeset nagrada za glumu, najbolju mušku ulogu i scenski govor („Klopka“, „Rado Srbin ide u vojnike“, „Kako zasmejati gospodara“, „Savonarola i njegovi prijatelji“, „Zganarel ili Uobraženi rogonja“, „Per Gint“, „Boin-Boing“, „Bogojavljenska noć“, „Pokojnik“, „Porfirogeneza“, „Umetnost i dokolica“…) na Susretima profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, Danima komedije i drugim festivalima najbolje govore o činjenici da je Slobodan Ljubičić „nosio“ repertoar Narodnog pozorišta i zajedno sa užičkim ansamblom ispisao najsvetlije stranice novije istorije ovog teatra.
S proleća 1972. godine „Narodnog poslanika“ na užičkoj sceni režirao je Milenko Misailović. Jevrema Prokića igrao je Mija Aleksić. Istog meseca, na istoj sceni, posle četrdeset godina, nezaboravni Nušićev lik tumači Slobodan Ljubičić. Posle četvrt veka druženja sa Bobanom, užička pozorišna publika zasigurno zna da je u pitanju dostojna zamena. I te kako.
„Moj humor izazivajući smeh na usnama ublažava surovost života“.
Branislav Nušić
Opasuljivanje ili Zašto danas igrati Nušićevog „Narodnog poslanika“
Zato što svaka sličnost sa pravim ličnostima nije slučajna.
Zato što nam je iskustvo palanačko, a to je ponekad opasno reći na uho palanačkoj oholosti. (Radomir Konstantinović)
Zato da bismo proverili da li se svi narodni poslanici u Srbiji zovu Jevrem Prokić?
Zato što tražimo odgovor na pitanje Jevrema Prokića: – Pa kako to: prebrojasmo, a ništa se ne zna?
Zato što su govornici u Srbiji različiti, ali govorom uglavnom liče kao jaje jajetu.
Zato što su na jednoj večeri kod Laze Lazarevića o komadu mlađanog komediografa Nušića ovako razgvoralo:
– Pročita li, Lazo, onoga „Poslanika“?
– Pročitao sam.
– Pa šta veliš?
– Dobar domaći pasulj, ali bez zaprške!
– More, ako je samo dobro skuvan i ako se da svariti, lako ćemo mu dodati malo zaprške.
Dakle, zbog opasuljivanja, sa malo sveže zaprške.
