Ugovor o upravljanju Železarom prvi put pred javnošću


Više od tri godine predstavnici državnih institucija Srbije su u najvećoj tajnosti držali ugovor o upravljanju Železarom Smederevo. Novinari Insajdera došli su do ovog ugovora, iz kojeg se može zaključiti da Vlada nije imala dovoljno opravdanja da ga drži u tajnosti. Država je, prema ugovoru, firmi HPK Menadžment, čiji je suvlasnik Peter Kamaraš, plaćala upravljanje Železarom 340.000 evra mesečno bez obzira na uspešnost poslovanja, a uz to su bili predviđeni i dodatni, izuzetno visoki bonusi.

Ugovor o pružanju usluga i savetovanja su 21. marta 2015. godine potpisali Peter Kamaraš, jedan od suvlasnika HPK Menadžment; Željko Sertić, tadašnji ministar privrede i Bojan Bojković u ime Železare.

Nakon što su predstavnici države potpisali ugovor sa HPK postavljeno je pitanje isplativosti ovog poslovnog aranžmana, odnosno koliko državu i Železaru Smederevo košta angažovani profesionalni menadžment.

Kako se može videti u ugovoru do kojeg je došao Insajder, taj poslovni aranžman predvideo je fiksnu i varijabilnu naknadu HPK Menadžmentu. Kako stoji u ugovoru, njima je bila zagarantovana fiksna naknada u iznosu od 340.000 evra mesečno, bez obzira na rezultate rada.

Pored toga imali su pravo na bonus u svakom kvartalu u kom je Železara poslovala pozitivno. Bonusi su iznosili između 25 i 35 odsto od ukupnog profita Železare ostvarene u prethodnom kvartalu, ukoliko je firma poslovala pozitivno.

Takođe, bile su predviđene i posebne naknade za ostvarenje određenih ciljeva.

HPK je tako imao pravo na dodatnih 800.000 evra u slučaju pozitivnih rezultata dva meseca za redom, kao i dodatnih 700.000 evra za obim proizvodnje veći od 375.000 tona.

Na kraju, HPK je imao pravo i na dodatni bonus “u slučaju uspešnog sprovođenja postupka privatizacije u periodu od pet godina”. HPK je imao pravo na čak 30 odsto postignute cene. Kako stoji u ugovoru, bez obzira na postignutu cenu, minimalni bonus je 10 miliona američkih dolara.

S druge strane, Kamaraš, odnosno HPK, se obavezao da Železara posluje tako da u svakom trenutku na raspolaganju ima najmanje 80 miliona dolara. Bio je dužan da obezbedi savetnike koji bi to omogućili, a koje bi plaćao HPK iz naknade koju bi firma dobijala od Železare.

Ugovor je, kako se navodi, trebalo da bude “privremeno rešenje dok se uspešno ne sprovede postupak privatizacije” Železare. Bio je oročen na tri godine, sa mogućnošću produžetka saradnje.

Raskid ovog ugovora predviđen je, između ostalog, u slučaju da angažovani “profesionalni menadžment” ne ispuni bilo koju od svojih materijalno pravnih obaveza.

Država je ugovor sa HPK raskinula jednostano u junu 2016. godine, nakon čega su usledile međusobne optužbe za loše poslovne rezultate i kršenje ugovora. Nikada, međutim, nije saopšteno koliko je država ukupno platila profesionalni menadžment i da li se aranžman isplatio.

Poslovne odluke pod kontrolom i uz odobrenje države

Ugovorom je bilo predviđeno da sve odluke u vezi sa Železarom mora da odobri država Srbija koja je zadržala većinu u upravi.

Kako bi se to osiguralo, predviđena je bila pozicija “direktora za odnose sa državnim organima” kog je takođe postavljala država i koji je nadzirao Petera Kamaraša i morao da potpiše gotovo svaku njegovu odluku.

U delu koji se odnosi na regulisanje upravljačkih ovlašćenja generalnog direktora, navodi se da će njegova ovlašćenja biti ograničena “supotpisom direktora za odnose sa državni organima i organizacijama društva”.

Dalje se navodi i da on neće aktivno učestvovati u upravljanju Železarom, već da će njegova prava, između ostalog, biti smatrana pravom veta.

Najdrastičniji slučaj kršenja prava javnosti
Ugovorom su se sve tri strane potpisnice obavezale na tajnost, čak i nakon što prestane njegovo važenje. U članu trinaest pod nazivom “poverljivost”, navodi se da se svaka od ugovornih strana obavezuje da će sve informacije u vezi sa ugovorom tretirati kao strogo poverljive.

Ugovorom su, međutim, predviđeni i izuzeci, odnosno situacije u kojima bi sve tri strane mogle saopštiti podatak koji se smatra poverljivim. Između ostalog, kako se navodi, to bi bilo moguće ukoliko to zahteva merodavno pravo, za potrebe vođenja arbitražnog postupka, ukoliko se sa tim saglase sve tri strane kao i ukoliko informacije procure.

Ono što se može zaključiti je da je Ministarstvo privrede, imajući u vidu ove odredbe, moglo da da na uvid javnosti ugovor ili delove ugovora na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, merodavno pravo za ovaj ugovor je, kako stoji i u ugovoru, pravo Republike Srbije, a deo tog prava je i gore navedeni zakon.

Ugovor o upravljanju Železarom je, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama tražila organizacija Transparentnost Srbija polovinom 2015. I pored nekoliko rešenja poverenika Rodoljuba Šabića, kao i mišljenja tadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića, nadležni predstavnici države ugovor su čuvali kao tajnu. Javnost Srbije je tako, sve do danas, bila uskraćena za informacije na šta se obavezala srpska strana, a šta su bile obaveze Kamaraševe firme.

Kako bi ove odredbe ostale u tajnosti, Ministarstvo privrede je platilo 200.000 dinara po kaznama poverenika. Tadašnji ministar Željko Sertić je ušao u verbalni rat sa svim nezavisnim telima u Srbiji.

“Prekršio bih zakon kada bih objavio ugovor, tog momenta za svu štetu kompanija HPK može da tuži državu”, rekao je Sertić.

U sukob su se umešali Komisija za zaštitu konkurencije, Ministarstvo uprave i ostatak Vlade Srbije koja je ignorisala i odluke Poverenika i odluke tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića, karakterišući ih kao političke.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, nazvao je to najdrastičnijim slučajem u 2015. godini “u kome su informacije uskraćene ne samo javnosti, već i Povereniku, s pozivom na poverljivost dokumenta”.

Arbitražna odluka
Kako je Insajder ranije objavio, firma Petera Kamaraša HPK Menadžment, koja je od marta 2015. do polovine 2016. upravljala smederevskom Železarom, dobila je spor pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu protiv Železare Smederevo u maju ove godine.

Arbitražni proces je započet 5. avgusta 2016, a pokrenuo ga je HPK Menadžment pozivajući se na klauzulu 17 ugovora sa Železarom i Republikom Srbijom, u kome se navodi da će upravo Londonski sud za međunarodnu arbitražu odlučivati o svim potencijalnim sporovima.

Pošto do danas nisu dobili dosuđeni novac, njihov advokat Andreas Frišneht je prošlog ponedeljka pred sudom u Vašingtonu protiv države Srbije i Železare podneo zahtev da se odluka izvrši.

Izvor: Insajder

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest


One comment

  1. HPK Menadžment se nakupio tolikih para ni za šta, bez ikakvih rezultata, i ima obraza da traži još! 12,5 novih miliona eura je dovoljno da se izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za ceo grad, ili kompletno najmodernije regionalno postrojenje za odlaganje i selekciju otpada! Pa sad vi vidite ko je ovde lud, a ko lopov!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.