Tri scenarija za smederevsku čeličanu


02. oktobar 2014. PRIVREDA – Izvor: Politika – „Železara Smederevo” ima obezbeđena sredstva za funkcionisanje do polovine decembra, izjavio je za „Politiku” Bojan Bojković, izvršni direktor za finansije u toj fabrici. Vlada Srbije je tokom septembra ponovo intervenisala kako bi „železara” sa upaljenom peći sačekala eventualne kupce ili partnere. Šta će nakon 15. decembra biti sa srpskom čeličanom, u rukama je države. Moguća su tri scenarija: da se strateški reši njena sudbina, da država nastavi da pomaže gubitaša ili da se stavi katanac na fabriku.

Iako je član radne grupe za „železaru”, Bojković nije želeo da komentariše pregovore koje država mesecima vodi sa nekoliko kompanija. Kaže da „svaka informacija koja izađe u javnost dovodi u pitanje pregovaranje, te da je reč o kompleksnim stvarima, jer ’železara’ nije trafika, već velika kompanija”. U međuvremenu, sve informacije su centralizovane – jedini zadužen za medije je premijer lično.

Ipak, da ne ide baš sve glatko u tom procesu potvrđuje i poslednja izjava Aleksandra Vučića.

„Blizu smo rešenja za FAP, što ne mogu da kažem za ’Železaru Smederevo’, ali smo i tu bliži nego prošle nedelje”, rekao je on uz, opet nepreciznu konstataciju, da bi „do Nove godine, a možda i ranije, trebalo da se nađe rešenje za fabriku u Smederevu”.

„Politika” nezvanično saznaje da se i dalje pregovara sa pet zainteresovanih kompanija, od kojih je jedna domaća. Reč je o „Esmark stil grupi”, „Crvenom oktobru”, Investicionom fondu „Vestvud”, „Junajted grupi” i jedinoj domaćoj kompaniji, „Metalferu” iz Sremske Mitrovice. Kompanija „Arselor Mital” nedavno se povukla iz trke za srpsku čeličanu.

Radna grupa za „Železaru Smederevo” još u avgustu obavila je razgovore sa ovim kompanijama i one su ponudile svoje poslovne planove. Zašto se čeka, u domenu je nagađanja. Nezvanično, pregovori se zatežu oko insistiranja države na dugoročnoj proizvodnji sa očuvanjem što više radnih mesta. Da bi radila sa punim kapacitetom „železari” nedostaje oko 300 miliona dolara obrtnog kapitala, izjavio je ranije Bojan Bojković za naš list.

U slučaju da se pitanje „železare” ne reši do kraja godine, gotovo da ne postoje realne osnove da država nastavi da održava veštačku proizvodnju u fabrici. Mesečni gubitak od 10 miliona dolara preveliki je zalogaj i u ovim mesecima čekanja, a kamoli nakon toga. Oko ovoga se gotovo svi slažu, a upravo taj poslednji scenario, plaši celo Smederevo, pogotovo radnike „železare” i njihove porodice.

– Nama je ovo čekanje „toplo – hladno” najgore od svega. Budim se sa strepnjom šta će biti sa fabrikom. Ona hrani celu moju porodicu. Nas je šestoro a samo ja radim. Ako je zatvore, nema nam života, jadikuje radnik u proizvodnji koji ne želi da mu iznosimo ime.

Ovakvih primera ima mnogo. Nisu retki ni zaposleni koji su podigli kredite i bukvalno sve im zavisi od sudbine fabrike.

Trenutno u „železari” radi jedna visoka peć. Mesečna proizvodnja kreće se od 52.000 do 57.000 tona gotovih proizvoda, što je tek trećina kapaciteta. U avgustu je proizvedeno 56.000 tona, a sličan obim je i u septembru, kaže Bojković. Svi radnici su angažovani.

Od budućnosti „železare” direktno i indirektno zavisi ceo grad na Dunavu. Ona puni trećinu lokalnog budžeta kroz poreze, doprinose i potrošnju u gradu, a nisu zanemarljivi ni sekundarni uticaji na dobavljače i kupce čiji radnici žive od toga.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest