09. mart 2016. PRIVREDA – Izvor RTV – Ako sve bude po planu, premijer Aleksandar Vučić će u finišu predizborne kampanje Kinezima poželeti dobrodošlicu u Smederevo. Sredinom prošle nedelje raspisan je javni poziv za železaru, a kako sada stvari stoje kao jedini zainteresovani ponuđač spominje se kineski HBIS.
I sudeći prema premijerovim najavama sve je spremno za davno najavljeni vatromet iznad Smedereva. Jedino što je, prema tvrdnji predsednika vlade, neizvesno je da li će Evrpska komisija (EK) to dozvoliti.
Kakva to briselska pravila u današnje vreme mogu da spreče slobodni protok kapitala i odlučnu volju Kineza da investiraju 120 miliona evra? Samo ona koja se tiču državne pomoći. Brisel, naime, treba da utvrdi da je u periodu dok je železara dobijala državnu pomoć, dakle do 1. februara 2015. godine to dotiranje bilo u skladu da Sporazumom o stabilizaciji i prisdruživanju (SSP).
Kada je u februaru 2010. Srbija potpisala SSP, državi je ostavljena mogućnost da pet godina pomaže svoju čeličnu industriju. Nakon toga, čeličana je trebalo da stane na zdrave noge. To se u našem slučaju nije dogodinlo. Nakon što je američki Ju Es-stil (US Steel) početkom 2012. godine otišao iz Smedereva, čeličana je državu godišnje koštala 100 miliona evra. Toliko para godišnje isparilo je kroz visoke peći železare da bi se sačuvalo više od 5.000 radnih mesta.
Od 1. februara prošle godine država više ne pomaže čeličanu. Sredstva za rad železare obezbeđana su krajem 2014. godine, dakle neposredno pred istek roka. Fond za razvoj odobrio je tada čeličani kredit od 110 miliona evra za obrtna sredstva. Profesionalni menadžmet, koji je vlada angažovala prošle godine je taj novac potrošilo, a železara nije uspela godinu da završi u plusu, kako su to najavljivali državni zvaničnici.
Predstavnike iz Brisela interesuje i to da li je, u međuvremenu, bilo nedozvoljene državne pomoći. Takođe, ono što dodatno nije po volji Briselu je što Kinezi subvencionišu svoju proizvodnju čelika. Jednim delom i zbog toga je ova sirovina u Kini znatno jeftinija nego u Americi i Evropi. Upravo zato, mnoge železare širom starog kontinenta bile su prinuđene da smanjuju broj zaposlenih i zatvaraju pogone. Samo u Britaniji u poslednjih nekoliko meseci bez posla je ostalo 5.000 radnika čelične industrije.
A da je Kina neprikosnoveni proizvođač čelika govore podaci Svetske asocijacije za čelik. Na kraju 2014. ceo svet proizveo je 1,6 milijardi tona čelika. Kina je te godine proizvela više od 820 miliona tona. Dakle, polovinu ukupne svetske proizvodnje.
Poslednji podaci, međutim, pokazuju da je ove godine i proizvodnja čelika u Kini smanjena. Kineski zvaničnici očekuju otpuštanje 1,8 miliona radnika u domaćem sektoru uglja i čelika, ili oko 15 odsto radne snage. Otpuštanja su u okviru nastojanja zvaničnog Pekinga da smanji prekomernu industrijsku proizvodnju.
Otpuštanja će, čini se, biti neizbežna i ako kineseki HBIS zaista stigne u čeličanu. Vrlo je verovatno da će izvestan broj radnika morati da je napusti. Jer, ne postoji ekonomski interes da čeličana koja je u gubitku isplaćuje zarade za više od 5.000 radnika.
Piše: Anica Telesković
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Privredne reforme iznad svega” Radio-televizije Vojvodine.
