Srpski (Minhenski) psaltir ponovo u Smederevu


16. januar 2014. KULTURA – Faksimil izdanje jedne od najznačajnijih knjiga srpskog srednjeg veka zahvaljujući Bavarskoj državnoj biblioteci i Ambasadi Savezne Republike Nemačke pronašao je svoj put do smederevskog muzeja.

Muzej u Smederevu će, kao i prethodnih godina, participirati u organizaciji ovogodišnjih, XXV Smederevskih svetosavskih svečanosti sa programima u Muzeju i Gradskoj Galeriji savremene umetnosti. Ovim povodom u Muzeju u Smederevu u sredu 22. januara 2014. u 18 časova biće održano predavanje „Minhenski (Srpski) psaltir“, a predavač će biti dr Zoran Rakić, docent na odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U okviru ovog predavanja biće predstavljen faksimil izdanje Srpskog (Minhenskog) psaltira čiji se original čuva u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu(Bayerische StaatsBibliothek Muenchen), gde se čuva originalno izdanje Srpskog (Minhenskog) psaltira. U pomenutoj biblioteci ovaj rukopis se čuva pod nazivom Serbische Psalter, cod.slav. 4. Vredna kopija – faksimil izdanje ove značajne knjige će se tako, pored Matice srpske i Narodne biblioteke Srbije, od sada čuva i u Muzeju u Smederevu.

Inače Minhenski psaltir pisan je na hartiji formata 28 X 19,5 cm i ima 229 listova. Na osnovu vodenih znaka na hartiji rukopis se datuje u poslednju četvrtinu XIV vek. Srpski psaltir pripada najznačajnijim umetničkim delima srpskog srednjeg veka. Nastao je u poslednjoj četvrtini 14. veka, najverovatnije u nekom skriptorijumu u blizini manastira Matejče. Najveću vrednost imaju njegove minijature koje predstavljaju samostalna umetnička dela. Pored toga one imaju funkciju da ilustruju događaj opisan u tekstu, te je prema tome ovo jedini psaltir u srpskoj umetnosti sa ovakvim pristupom. Minijature ovog psaltira su odraz duhovne kulture i misaonosti u Srbiji tog vremena, i predstavlja vrhunac srpskog minijaturnog slikarstva. Sve minijatire su jednako uramljene, crvenim i plavim debelim linijama, rađene su na zlatnoj pozadini, sa zlatnim šrafiranjem i koloritom koji je sveden na crvenu, plavu, ljubičastu, plavo sivu i ređe zelenu i oker. Na ovim minijaturama radilo je više majstora ali je sačuvana ujednačenost likovnog postupka. Legende na minijaturama pisane su crvenim mastilom i sadrže elemente narodnog govora.

Pored toga Srpski psaltir je bio najznačajniji rukopis na dvoru despota Đurđa Brankovića u Smederevu u 15. veku. Nakon pada Smedereva 1459. godine ovaj rukopis je čuvan u manastiru Pribina Glava u Sremu. Patrijarh Pajsije je uočivši značaj ovog dela dao da se ono restauriše i izradi njegova kopija, koja je nažalost izgorela 6. aprila 1941. godine u bombardvanju Beograda i Narodne biblioteke Srbije u kojoj se čuvala kopija psaltira. Srpski psaltir je 1689. godine odnet u Nemačku, u manastir Gotsel u Donjoj Bavarskoj te Sveti Emeram u Regensburgu, da bi se od početka 19. veka čuvao u Minhenu.

Mnogo više o svemu ovome, kao i o tome kako je Muzej u Smederevu dobio ovo izdanje i kakvi su dalji planovi naše ustanove za izlaganje Psaltire moći ćete da čujete na pomenutom predavanju.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest