Smederevac ide na Kembridž


Aleksa Stanković, mladi Smederevac, maturant Matematičke gimnazije u Beogradu, pre nekoliko dana dobio je mejl u kojem ga obaveštavaju da je primljen na studije kompjuterskih nauka na čuvenom univerzitetu Kembridž.

Šturo obaveštenje kaže da je on jedan od malobrojnih koji su pokazali dovoljno znanja da budu u narednoj generaciji studenata Triniti koledža, koju čini stotinak izabranih iz celog sveta. Društvo će mu praviti još petoro kolega iz Srbije: Ognjen Marković, Ognjen Tripunović, Luka Ribar, Stefan Stojanović i Tamara Đorđević.

– Nas devetoro iz Srbije je 7. decembra polagalo prijemni i petoro nas je primljeno. Nije to klasičan prijemni, klasičan test. To je osam zadataka, nije bitno čak ni da ih tačno rešite, mnogo je važnije da dobro obrazložite pred profesorima šta ste, kako i zašto radili – objašnjava Aleksa kako izgleda prijemni na Kembridžu.

Profesorima, priča dalje Aleksa, nije važno ni poznavanje engleskog, mada je u konkretnom slučaju, kada treba ovako obrazlagati svoj rad, svakako prednost.

– U trenutku nisam mogao da setima kako se kaže „prevojna tačka“, ali mi to nisu zamerili. Samo sam izgubio vreme dok sam im objasnio na šta mislim, mogao sam da pričam o temi za to vreme – vajka se Aleksa, mada je na kraju sve dobro ispalo.

Ta tri dana provedena u Kembridžu na mladog Smederevca su ostavila izuzetna utisak. Sve je, naravno, novo i neobično, ali ako sve bude teklo po planu, imaće kada da se navikne.

– Celo mesto je fenomenalno, kuće su kao iz bajke, kao da su od čokolade, smeđe sa crvenim krovovima. Kroz grad ide potok, sa kamenim mostovima, mnogo je zelenila, usred grada je ogroman park. Svaki od kampusa na koledžu je kao neki zamak, odvojen zidom od ostatka univerziteta – zadivljeno priča Aleksa.

Kaže da ga je posebno impresionirala biblioteka. Student koji ih je vodio u obilazak pokazao im je originalne beleške Isaka Njutna u kojima objašnjava osnovni princip gravitacije, autentične spise iz sedmog veka, a tu su i nebrojene knjige i dokumenti iz vekova pre postanka, ali i tokom trajanja univerziteta.

Bez obzira na položen prijemni, Aleksu čeka još nemali i nimalo lak zadatak; da obezbedi stipendiju kojom će pokriti troškove studija. Godina na Kembridžu košta 18.000 funti, plus četiri i po hiljade za troškove studija, novac koji ide njegovom fakultetu, a tu još nisu uračunati troškovi smeštaja i ishrane, koji su oko šest hiljada funti. Kada se sve sabere – skoro 30.000 funti godišnje.

– Postoje fondovi za strane studente pri Kembridžu koji daju stipendije za izuzetne učenike i to bi bilo najbolje, ukoliko bi mi uspelo, jer na taj način ne bih morao nikome da se obavežem ni na šta. Mogu, naravno, da se vežem za neku firmu iz inostranstva ili iz Srbije, koja bi snosila troškove školovanja, uz moju obavezu da po završetku studija tu radim. Na kraju, postoji i ona najmanje verovatna mogućnost – neke porodice i zadužbine u Engleskoj pomažu strane studente, ali je do toga vrlo teško doći – kaže Aleksa, čekajući da dobije odgovor na pismo kojim je konkurisao za univerzitetsku stipendiju.

Odgovor će znati, nada se, do kraja marta, kako bi, ako to ne uspe, imao dovoljno vremena da pokuša na drugoj strani. Jer, u potvrdi o prijemu na Triniti koledž jasno stoji da je ona „uslovna“ – stupa na snagu tek kada dokaže da je spreman i sposoban da plati školarinu.

Asketski komfor

– Kada sam polagao prijemni, spavao sam jednu noć u sobi u kampusu. Ima krevet, veliki radni sto i ormar, samo najnužnije, ali dovoljno – priča Aleksa. Komfor u sobama Kembridža očigledno se nije mnogo promenio od vremena kada je ovaj univerzitet pohađao Isak Njutn. Možda je neki laptop novost, sve ostalo je isto.

Izvor: Blic

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest


One comment

  1. Blago njemu. To se zove studiranje. Ovo što imamo u Srbiji se zove gubljenje vremena. A verujem da se na Kembridžu profesori psihički ne iživljavaju nad svojim studentima kao u Srbiji.

Comments are closed.