Slučaj Železare: U nebranom gvožđu


09. oktobar 2013. PRIVREDA – Neizvesnost oko sudbine domaćeg koncerna crne metalurgije danas nije ništa manja nego pre prelaska železare pod državno okrilje. Nade smederevskih metalaca vezuju se za novi pogon galvanizacije i proizvodnju lima za automobilsku industriju, ali… Može da ga izgradi sama železara, odnosno država u čijem je vlasništvu, za šta nema para ili strateški investitor za kojim se potraga baš odužila.

Železara u Smederevu ni pet meseci nakon obnavljanja proizvodnje nije se zahuktala. Pre bi se moglo reći da je i dalje u tihom hodu. Problem jedine visoke peći koja radi, kako B&F saznaje u toj fabrici, još nije rešen pa radnici i dalje ne rade puno radno vreme, baš kao ni pogoni. Za takav režim rada primaju 60 odsto plate koja je, kažu, redovna – svakog petog u mesecu.

U Smederevu se nadaju da će visoka peć u septembru ipak biti osposobljena za kontinuiran rad, a ohrabrenje je krajem avgusta stiglo i sa Dunava: nekoliko barži dopremilo je rudu pa će imati čime da „nahrane“ peći i mirnije uđu u smederevsku jesen. Otkad je država preuzela i pokrenula železaru, naime, osim tehničkih problema, zbog manjka novca, prethodnih meseci su usporeno stizale i sirovine. Sve to uticalo je da železara, projektovana za proizvodnju više od dva miliona tona čelika godišnje, upošljava daleko manje kapacitete. Priča o tekućem poslovanju giganta crne metalurgije, koji i danas zapošljava oko 5.000 radnika i hrani pola Smedereva, tu se, zasad, završava.

Da bi budućnost, pak, mogla da bude svetlija učinilo se nedavno u Kragujevcu, kada je Mlađan Dinkić, bivši ministar finansija i privrede u oproštajnom obilasku Fijatove fabrike mahnuo pismom iz Italije u kojem je, kako je rekao, potpredsednik Fijat grupe Alfredo Altavila obelodanio zainteresovanost te kompanije da od smederevske železare kupuje limove za automobile. I to za – pola miliona automobila godišnje.

Postoji “samo” jedan problem – železara nema potrebnu liniju za galvanizaciju čelika, neophodnu za posebno kvalitetne autolimove. Dinkić ipak smatra da je interes Fijata šansa za Smederevo, ali i za potencijalne investitore.

Menadžment železare o “šansi” koju je otvorilo pismo iz Torina zvanično se nije oglasio, dok u kompaniji “Fijat automobili Srbija” kažu da “nikad ne komentarišu komercijalne poslove”. Smederevski metalci, nezvanično, uglavnom ne veruju u brzu realizaciju ovog aranžmana jer “treba dosta vremena da bi se takva linija stavila u pogon” i tvrde da im niko, “ni iznutra ni spolja” o saradnji sa Fijatom nije rekao ništa konkretnije.

Drugi, mnogo veći problem od vremena je novac. Procene potrebnih ulaganja u „liniju spasa“ danas se kreću od 150 miliona do 200 miliona dolara.

O pokretanju proizvodnje pocinkovanog lima za automobilsku industriju, inače, u smederevskom koncernu govori se već decenijama. Najbliže mu se prišlo u vreme dok je železara bila u vlasništvu US Steel-a. U vreme proslave petogodišnjice američkog prisustva u ovdašnjoj proizvodnji čelika, tadašnji generalni direktor US Stil Srbija, Ričard Vič, najavio je da ta kompanija planira da započne izgradnju novog postrojenja – linije za galvanizaciju u okviru železare u Smederevu, vrednu najmanje 100 miliona dolara. Investicija je trebalo da omogući otvaranje najmanje 50 novih radnih mesta, kao i angažovanje još 225 radnika na izgradnji postrojenja, koja bi trajala oko 20 meseci. Kriza na tržištu čelika, međutim, omela je plan Amerikanaca koji su pre nešto više od godinu i po napustili smederevsku železaru i Srbiju.

Da će budući vlasnik železare uložiti između 100 do 150 miliona dolara u galvanizaciju najavljivano je potom i iz Vlade Srbije. Novi vlasnik do danas nije pronađen. Poslednjih meseci, istina, spominjana su imena nekoliko kompanija zainteresovanih za kupovinu ili partnerstvo sa smederevskom železarom, ali je sve na tome i ostalo.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio je u julu, recimo, da je jedan ukrajinski proizvođač zainteresovan da uđe u Železaru Smederevo i da će u narednih nekoliko meseci sprovesti monitoring u smederevskoj fabrici kako bi ustanovio stvarno stanje.

Predstavnici radnika Železare nezvanično kažu da Ukrajince dosad nisu videli, ali da stalno neki stranci obilaze pogone i da se o tome malo govori i zna. Jedan ozbiljan nemački koncern je, dodaju, izradio i elaborat o mogućoj saradnji, ali o tome nemaju zvaničnih informacija.

O smederevskoj železari kao mogućem zalogaju govorili su i predstavnici Beloruskog metalurškog kombinata, kao i ruski Uralvagonzavod, kupac u pokušaju koji je već jednom učestvovao na tenderu za ovdašnju železaru, ali na kraju nije dostavio ponudu.

Predstavnici doskorašnjeg ministarstva finansija i privrede kažu da su prethodnih meseci intenzivno tragali za strateškim partnerom Železare “Smederevo”, jednog od izvozno najvažnijih preduzeća u Srbiji, i „nadaju se da će njihovi naslednici nastaviti istim tempom“, ma šta to značilo.

U Vladi i Železari slažu se da bi potraga za strateškim partnerom bila mnogo lakša ukoliko bi se pronašao novac za otvaranje dugo sanjane proizvodne linije. U tom slučaju, kažu u Železari, možda ne bi ni trebalo tražiti drugog partnera jer bi pogon za galvanizaciju omogućio proizvodnju proizvoda višeg kvaliteta i veću zaradu. Među smederevskim metalcima postoji i mišljenje da bi tu liniju trebalo da izgradi sam Fijat ili da se makar nekom garancijom obaveže da će kupovati proizvedene limove, kako se investicija ne bi pretvorila u još jedan od promašaja svojstvenih domaćim preduzećima, pogotovo onih na čijem je čelu država.

Većina, ipak, smatra, da bi se visokokvalitetni lim mogao prodavati i drugim kupcima u građevinskoj i automobilskoj industriji i da bi se tržište našlo. Kako, međutim, država za takvu egzibiciju nema novca, čini se da je trenutno dalja diskusija koja za polazište ima Vladu kao investitora i to uslovima kada se svi njeni članovi zaklinju na štednju, bespotrebna.

Pre zaustavljanja proizvodnje, Železara Smederevo je već, inače, za “Dačiju” proizvodila unutrašnje delove i to zahvaljujući sertifikatu standarda za automobilsku industriju ISO/TS 16949:2002 koji je početkom 2009. kompaniji U.S Steel Srbija izdala švajcarska sertifikaciona kuća SGS.

Za ovaj sertifikat, prema rečima Mirka Gavrilovića, direktora sertifikacije u SGS Beograd, presudni su visok kvalitet proizvoda, ispunjavanje specijalnih zahteva kupaca, pouzdanost i tačnost u isporukama. Standard je trebalo da omogući kompaniji U.S Steel Srbija, prvoj velikoj firmi u regionu sa ovakvim sertifikatom, da preraste u ozbiljnog proizvođača limova za auto-industriju. Zbog nevolja koje su usledile i zastoja u proizvodnji, sertifikat je početkom ove godine povučen, ali je Železara nedavno ponovo podnela zahtev za njegovo vraćanje, što bi mogao da bude znak da se u smederevskoj fabrici ipak nešto valja.

„Kontinuitet proizvodnje je veoma bitan, ali oni su pokazali da ima nade, da i dalje razmišljaju pozitivno. Trude se da održe stečene sertifikate“, kaže Gavrilović.

Jasno je da sudbinu Železare treba rasvetliti što pre, jer Vlada neće moći još dugo da upravlja tim koncernom, pogotovo u situaciji kada mora da smanjuje javni dug u koji su trenutno uračunata i dva bakarska kredita za Železaru, ukupne vrednosti 40 miliona evra, za koje je garant država.

To je nedavno potvrdio i Siniša Mali, savetnik za privredu prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. „Pokušavamo da nađemo investitora jer neće moći svake godine u budžetu da se nađu pare za održavanje proizvodnje u železari“, objasnio je Mali.

Do daljeg je isključena i mogućnost paljenja druge peći jer za toliku proizvodnju ne bi mogao da se nađe kupac. Za sreću je, zasad, dovoljno i to što Smederevo uspeva da proda količine koje trenutno proizvodi.

Izvor: bif.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest