04. jun 2015. KULTURA – Izvor: Danas – Najtragičniji trenutak u istoriji Smedereva obeležiće se sutra u ovom gradu, a biće to 64 godina kasnije. Katastrofa se dogodila u 14 časova i 14 minuta, 5. juna 1941. godine. Bio je četvrtak, pijačan dan, grad pun seljaka koji su se vraćali s pijace, đaka koji su toga dana podizali svedočanstva, u Smederevu je gostovalo Narodno pozorište Dunavske Banovine. U poseti gradu je bio i sin jedinac budućeg predsednika srpske vlade Milana Nedića sa trudnom suprugom, a voz koji je trebalo iz Smedereva da krene za Veliku Planu iz nepoznatih razloga kasnio je dva minuta…
Naredbom okupacionih vlasti, smederevska tvrđava je pre toga određena za ropotarnicu ostataka vojne sile Kraljevine Jugoslavije. Dunavom, sa istoka i zapada, vozovima od Skoplja, Niša i Kragujevca, starim Carigradskim drumom, zapregama i kamionima, dovoženo je na tone odbačenih sanduka municije, granata, baruta, eksploziva, buradi mazuta, benzina, nafte… Neko je kasnije proračunao da je unutar kamenih zidina bilo deset miliona konjskih snaga razorne moći. Nesreća se dogodila kada je eksplodirala municija uskladištena u smederevskoj tvrđavi na otvorenom prostoru. Nije utvrđen uzrok eksplozije, a nepoznat je i tačan broj poginulih. Na mestu eksplozije nastao je krater dubine devet i prečnika 50 metara. Do današnjeg dana enigma nije rešena. Postoje teorije o tome da su Srbi krivi za eksploziju, a neki i danas misle da civilne žrtve niko nikada nije brojao. Najčešća i najduže upotrebljavana je verzija da je do eksplozije došlo “samozapaljivanjem eksploziva zbog velike vrućine”. Međutim, tog dana temperatura je iznosila 26 stepeni i od te toplote nije moglo da dođe do “samozapaljenja”.
Druga verzija je da je tragediju izazvala akcija britanske avijacije. Ta verzija je najmanje verovatna, jer Englezi u to vreme nisu mogli da brane ni svoje, a kamoli da izvode takve ofanzivne akcije. Sumnja koja je decenijama lebdela, a nikada do kraja nije izrečena, pada i na ilegalne diverzantske grupe koje su komunisti u okolini Smedereva obučavali i pre početka rata. Instruktori su bili Miloš Matijević, David Pajić, Mustafa Golubić… Eksplozija municije dogodila se u vreme kada je sa železničke stanice kretala kompozicija putničkog voza puna ljudi. Visok stub dima i plamena nastalog eksplozijom videli su i stanovnici Beograda, Mladenovca i Vršca.
Sećajući se tog događaja Selimir Jovanović, akademski vajar, autor spomenika nastradalima u eksploziji, kaže da je video samo mrak i svetlost, a da ga je silina vazdušnog potiska bacila 200 metara od mesta gde se nalazio. Kobno kašnjenje polaska voza od dva minuta koštalo je života i sedamnaest glumaca Narodnog pozorišta Dunavske Banovine. Pored njih u ovoj eksploziji poginuo je i 41 učenik smederevske gimnazije i osam radnika železnice. Prema dokumentu likvidacione komisije za obnovu Smedereva, od 2.393 porodične kuće 5. juna 1941. godine samo 25 ostalo je neoštećeno. Mnogo seljaka iz okolnih sela, zatim građana iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Kovina i nekih drugih mesta stradalo je u ovoj apokaliptičnoj eksploziji.
Pisac knjige “Traganje za istinom” Miroslav Stanković izračunao je da se na grad sručilo najmanje 4.000 tona kamena iz zidina tvrđave, a nemačka komanda u Beču procenila je broj žrtava na 4.000. Posle Drugog svetskog rata broj žrtava je kontinuirano smanjivan, dok nije prepolovljena procena te komande. Na spomen-kosturnici, podignutoj 1942. godine, upisano je samo 485 imena.
*Velimir Mladenović, potpredsednik Udruženja ”Kulturno nasleđe grada Smedereva”.
