18. oktobar 2014. KULTURA – U sredu, 22. oktobra u okviru ponude naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo održaće se tematsko veče sa naslovom „Propaganda – stvaranje javnog mnjenja“, povodom dela „Propaganda“ Edvarda Bernajsa, autora koji važi za osnivača, programskog i idejnog utemeljitelja PR-a kao delatnosti. Nakon kratkog dokumentarnog filma, uslediće razgovor sa Vladimirom Krakovom, prevodiocem Bernajsove „Propagande“ na srpski jezik, ali i afirmisanim piscem i rok muzičarem. Program počinje u 19 sati a ulaz je slobodan.
Tematizacija dela „Propaganda“ Edvarda Bernajsa vezano je za jedno od gorućih pitanja savremenog društva i savremene civilizacije – za kreiranje i kontrolisanje javnog mnjenja. Bernajsova „Propaganda“ izvršila je ogroman uticaj na politiku, društvo, biznis, kulturu 20. veka, a danas, uzevši u obzir nivo razvoja postignut u sferi delovanja orijentisanog na odnose sa javnošću i razvoj u oblasti sredstava komunikacije, možemo konstatovati da Bernajsov učinak samo potvrđuje svoju aktuelnost i vitalnost. Sam autor 1928. godine reći će da je svrha njegovog dela da „objasni strukturu mehanizma koji kontroliše javno mnjenje i da pokaže kako njima manipuliše naročiti branilac koji traži način da kreira javno odobravanje za određenu ideju ili robu.“ Stav da je manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa važan elemenat demokratskog društva u osnovi je opisa tehnika uticaja na javnost radi postizanja političkih i poslovnih ciljeva, dolaženja do odobravajućih reakcija u sferi društvenog aktivizma, podsticanja promena u sistemu obrazovanja i u kulturnom životu. Naročiti značaj Bernajs pridaje proučavanju i poznavanju psihologije masa. Propaganda, kao neophodan i legitiman činilac održavanja sistema u stanju funkcionalnosti, mora biti koncipirana u skladu sa znanjem o „javnoj svesti“ kako bi se ona mogla što uspešnije oblikovati i pridobiti, kaže Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo i moderator ove tribine.
„Uticajne grupe i udruženja, sa malim brojem ličnosti koje ih čine, ukazuje Bernajs, stvaraju mehanizme pomoću kojih demokratije kreiraju grupnu svest i pojednostavljuju masovno razmišljanje. Bernajs, dakle, odbacuje viđenja o demokratskim, uzvišenim dometima „glasa naroda“; za njega „glas naroda izražava svest naroda, a tu svest su načinili grupni predvodnici kojima narod veruje i osobe koje se razumeju u manipulisanje javnim mnjenjem. Ono se sastoji od nasleđenih predrasuda i simbola i klišea i verbalnih formula kojima su ih snabdeli predvodnici“ – Iz prikaza Aleksandra Gajića, istraživača na Institutu za evropske studije
“Bernajsovo iskreno i praktično uputstvo za upotrebu propagande pruža puno uvida u način funkcionisanja nekih od najmoćnijih i najuticajnijih institucija savremene industrijske države kapitalističkih demokratija” – Noam Čomski
Da li je Bernajs „američki Gebels“? Edvard Bernajs (1891-1995), nećak Sigmunda Frojda i „jedan od 100 najuticajnijih ljudi 20. Veka“ po mišljenju autora BBC-jevog dokumentarca „Century of the Self“, autor je dvadeset važnih knjiga o odnosima sa javnošću. Svoj dugi životni i radni vek proveo je u tesnim vezama sa Belom Kućom i najmoćnijim američkim korporacijama. Od zasluga za ulazak SAD u Prvi svetski rat stečenih na mestu propagandiste tadašnjeg predsednika SAD, do direktne umešanosti u obaranje sa vlasti demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakopa Arbenca Guzmana, Bernajs je bio prvi spin doktor i preteča tehnologa američke vlasti poput Henrija Kisindžera ili Zbignjeva Bžežinskog. Hronološki, Bernajs na scenu stupa pre Jozefa Gebelsa i ostaje aktivan dugo nakon njega, sa mnogo dubljim i dugotrajnijim uticajem, a i sam Gebels bio je poznavalac i poštovalac spisa Edvarda Bernajsa.
Prisutni na programu biće u prilici da kupe knjigu “Propaganda” kojoj je posvećen razgovor sa prevodiocem.
