Projekti Smederevke za pomoć Romima


28. jul 2014. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Za Đulijetu Sulić, ambicioznu i upornu Romkinju iz Smedereva, ne postoje prepreke kada je u pitanju pomoć sunarodnicima. Ima 42 godine, samohrana je majka dvoje dece i kao svaka zaposlena žena pretrpana je obavezama. Ali ne žali se. Kaže da voli svoj posao i svoj narod. Ne čudi onda što je poslednjih sedam godina posvetila upravo Romima. U Gradskoj upravi Smedereva najpre je bila koordinator za romska pitanja, a poslednje tri godine radi kao viši referent na poslovima praćenja i koordinacije problema Roma. Nesebično i predano, čak i mimo posla, radi za njihov bolji život i njihova prava. Ljuti je borac protiv diskriminacije, ali se ništa manje ne bori ni protiv siromaštva koje neminovno prati život ove nacionalne manjine. Svojski se trudi da ih informiše, opismeni i obrazuje, uključi u zajednicu, nauči da koriste afirmativne mere.

Ali, Romi kao Romi, teško prihvataju da menjaju navike. Samo jedna devojka, među skoro devet hiljada pripadnika ove manjine u Smederevu, završila je višu školu, a tek troje Roma ima srednju. Najviše ih je sa nedovršenom osnovnom, a veliki broj ima osam razreda ili ni dana škole. Ali, Đulijeta se ne predaje. Uporno piše projekte i konkuriše za sredstva iz raznih domaćih i stranih fondova. Jedan od njih je projekat DILS–REF iz oblasti obrazovanja.

– Pre sedam godina bila je afirmativna mera upisa u škole i sve do 2009. nije se javilo ni jedno dete. Od tada se javljaju. Uspela sam da ih ubedim da je obrazovanje važno, kao i informisanje. Radila sam anketu sa direktorima škola i sve ide nabolje – saradnja sa roditeljima, uspeh đaka, redovnost u školi, kvalitet obrazovanja – priča za „Politiku”.

Njenih ruku delo je i projekat informisanja na jezicima nacionalnih manjina, zatim projekat o inkluzivnom obrazovanju Roma koji je sproveden u četiri osnovne škole sa najvećim brojem romske dece, sa ciljem smanjenja razlika, a nastavnici su obučeni u okviru seminara „Ni crno, ni belo”. Od avgusta su najavljene i stipendije za romske srednjoškolce, a Đulijeta već ima plan kako će, uz pomoć direktora škola, ovu informaciju plasirati do učenika i privoleti ih da konkurišu. Na sličan način uspela je da izdejstvuje i dokvalifikaciju za devet varilaca i osam frizera.

Ne voli da se hvali, ali ponosna je i na projekat čišćenja obodnog kanala u Malom krivaku, najvećem romskom naselju u Srbiji, gde živi većina smederevskih Roma. Tamo više od 400 domova jedva odoleva najezdi podzemnih voda, a septičke jame koje se izlivaju i nelegalni priključci na vodu i struju, velika su pretnja po zdravlje Roma. Iako je naselje nadomak centra, oni još sanjaju o asfaltu, a san im je i legalizacija „divljih” objekata. Ali, njihova zaštitnica „bije bitku” i na tom polju. Žustro je digla glas protiv mogućeg iseljavanja Malog krivaka, poručujući da je državi jeftinije da uloži u infrastrukturu naselja, nego da raseli više od 3.000 duša.

Đulijeta Sulić je zapravo svuda gde se nešto radi za romsku manjinu. Član je lokalnog Saveta za poboljšanje položaja Roma, a njeno predano zalaganje preporučilo ju je da nedavno bude imenovana i za koordinatora Lige za dekadu Roma za Podunavski i Braničevski okrug u okviru Stalne konferencije romskih udruženja. Nije zanemarljiv ni njen doprinos tome što je Skupština Smedereva pre nekoliko dana usvojila Lokalni akcioni plan (LAP) za poboljšanje položaja Roma 2014–2017. To što je ovaj, ali i prethodni LAP, dobio i budžetsku podršku grada, nije čest slučaj u Srbiji, ali je svakako primer dobre prakse. To je prepoznato čak u Makedoniji gde je na skup UNDP-a baš Đulijeta Sulić pozvana da govori o svojim iskustvima i „čuvenim” smederevskim projektima za Rome.

U Smederevu se trenutno realizuje više komponenti projekta „Ovde smo zajedno – Evropska podrška za inkluziju Roma” koji finansira EU i sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji. Najviše koristi romska zajednica imaće od mobilnog tima koji je formiran u maju. Njime koordinira naša sagovornica, a pomažu joj predstavnici Centra za socijalni rad, NSZ, zdravstveni medijator i pedagoški asistent.

– Tim će dva puta nedeljno obilaziti naselja gde žive Romi, a rad na terenu uvek ima više efekata. Informisaćemo ih, motivisati, upućivati da ostvare svoja prava. Naučićemo ih i kako da ostvare zdravstvenu zaštitu, da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje i mnoge druge stvari – objašnjava Sulićeva.

Njen posao je da piše projekte i prati primenu, da obezbedi novac, donacije i da lobira za bolji život ovdašnjih Roma. Ali, kada se pojave na vratima njene kancelarije, formalnosti prestaju. Ne libi se da im pomaže u svemu – pribavlja im lična dokumenta, daje informacije, pa čak rešava i porodične i školske probleme.

Obožavam svoj posao, kaže u dahu, i to objašnjava sve njene uspehe na koje su ponosni i Romi i Gradska uprava. Ne čudi onda što je Smederevo ove godine proglašeno za grad koji je najviše doprineo inkluziji Roma.