Posle opela pevao narodnjake, na krštenju izjavljivao saučešće; Pop: Sve mi je namešteno. Šta je za mene jedno pivo?


16. mart 2018. DRUŠTVO – Izvor: Večernje novosti – mi je namešteno. Ti što su me slikali, ne podnose me. Pozlilo mi je, pao sam, jer imam astmu. Jesam popio, ali jedno pivo. Šta je za mene jedne pivo? Imam 110 kilograma.

Ovako govori sveštenik Nenad Obradović (65), iz Drugovca kod Smedereva, nakon što je fotografija na kojoj leži na traktorskoj prikolici pored sanduka pokojnika na putu do groblja izazvala “lavinu” komentara u Srbiji.

Drugovac je vest dana, i to se seljanima uglavnom dopalo. Prvi utisak po dolasku u selo jeste da je slučaj oca Neše većinu dobro zabavio.

– Bolje bi bilo da je sve ostalo u našem selu, da se samo mi zabavljamo, a ne da cela Srbija gleda – kaže nam jedan meštanin.

– Imamo najpoznatijeg popa u državi – dočekuju nas u seoskoj prodavnici, iako se nismo ni predstavili.

– Sa popom nam je uvek zabavno. Dođe na krštenje i kaže: Primi moje saučešće – kroz smeh priča jedan od seljana, koji ne želi da se fotografiše za novine, kao ni većina Drugovčana. Ali zato se gotovo svi utrkuju da nešto izjave.

Odmah shvatamo da je selo podeljeno na dva suprotstavljena tabora – one koji osuđuju popa i one koji osuđuju novinare.

– Šta ste vi, novinari, odmah pojurili da ocrnite čoveka? Ko ste vi da sudite? To je fina porodica – dobacuje namrgođeni meštanin ispred prodavnice.

Žena sa malim detetom se sa njim ne slaže.

– Pop je sam sebe ocrnio. I nije mu prvi put. Sa sahrane su ga već terali, izbacivali su ga sa slave. Mi smo krstili dete prošlog meseca u manastiru Rajinovac jer nam je on tražio puno para. Posle se naljutio, pa nije hteo da nam sveti vodicu – tvrdi ova meštanka.

U seoskoj kafani su, logično, svi na popovoj strani. Makar ovi glasni. A najglasnija je gazdarica Rajka.

– Pa šta ako je popio? Dobar pop, dobar čovek, šta fali. Ko je taj što ne popije? I žene popiju pa se unerede. Nikad ga nisam videla pijanog u kafani – kaže Rajka, koja je bila i na “spornoj” sahrani, i dodaje da je popu pripala muka od sunca.

Ko ga pravda, za to ne bira način, pa će čak i krivicu da prebaci na pokojnika iz prikolice.

– Pokojnik nije verovao popovima. Da li ste videli kako je bila mala sahrana? – pita Živoslav Jocić, koji ne negira da pop voli kapljicu, ali i on smatra da su “drugi krivi”. – Popije on poneku, ali ga mangupi nutkaju stalno na tim sahranama i slavljima i napiju ga, a čovek bolestan…

Dok se meštani zabavljaju neočekivanom popularnošću, porodici pokojnog Borisava Stojića najmanje je do zabave i smeha.

– Osećam se povređeno, poniženo i osramoćeno – kaže nam pokojnikov unuk Marjan Stojić. – Razumem da se popije, ali za sve postoje vreme i mesto. Ovo je bilo baš nedolično.

Kaže da mu je deda umro u Sokobanji i da mu je kuća u selu izgorela. Zato je zamolio oca Nešu da iz kapele telo bude doneto u crkvu, gde bi organizovali posluženje:

– Tu je već pio. Video sam da je popio tri-četiri rakije, a mislim da je pio i vino koje je doneto uz koljivo za pokojnika.

Marjan svedoči da je, verujući da će sve dobro proći, svešteniku pre sahrane platio za opelo 100 evra.

– Pao je na putu do groblja. Kad smo ga podigli, videli smo da ne može da hoda, pa smo ga stavili na prikolicu da sedi. Međutim, on je odmah legao i zaspao. Morali smo stranicu prikolice da zatvorimo, što je mimo običaja, da ne bi ispao. Nije ni okadio leš pokojnika, jer je polomio kandilo kad je pao. Šta je pevao, pojma nemam, jer ga nisam razumeo… Ne znam sad da li je moja duša grešna, da li je deda opevan kako treba – sa teskobom priča jedan od dva jedina srodnika pokojnika.

Unuk tvrdi da su posle sahrane popa dugo ubeđivali da ode sa groblja.

– Jedva smo ga namolili da sedne u kombi. Odmah je legao na zadnje sedište i pevao do kuće, ali ne crkvene, već narodne pesme – kaže Marjan.

U potrazi za ocem Nenadom pokucali smo i na njegova vrata. Otvorila ih je njegova supruga, koja tvrdi da mu je sve namešteno.

– To na slici jeste on, ali da li se to desilo ili nije, ne znam. Doneo mi je novine i samo rekao: “Gle, vidi me!” Njega potražite po selu pa sa njim raspravite – rekla nam je popadija.

Posle potrage, pronašli smo i oca Nenada, ne baš raspoloženog za razgovor.

– To mi je namešteno, i kraj – kaže nam nevoljno. – Ta dvojica što su me slikala me ne podnose. Popio jesam, jedno pivo. Astmatičar sam, pozlilo mi je, nisam poneo pumpicu. Da sam imao pumpicu, to se ne bi desilo – kaže sveštenik.

Na priče o tome da su mu se slične situacije i ranije dešavale, kaže da su to samo ogovaranja.

– Kolege i poznanici jedni druge ogovaraju, kao i svuda. A ove sam pustio u crkvu, iako oni nisu puštali sveštenika u kuću. Nije trebalo to da uradim. Sažalio sam se, mislim sirotinja, kuća im izgorela. Na kraju ispadoh ja kriv. Moram sad da idem, imam sahranu, a u penziju idem 1. maja, i to je kraj – stavio je tačku na razgovor sveštenik Nenad Obradović iz Drugovca.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest