14. novembar 2015. DRUŠTVO – Izvor: Politika – Zbog poreskog duga od oko 4,5 miliona dinara, najstariji smederevski nedeljnik „Naš glas”, prvi put nakon 62 godine, nije se pojavio na kioscima ove nedelje, a najverovatnije se neće štampati ni idući broj. Zaposleni su poslati da odmore, a direktoru Goru Redžiću praktično su vezane ruke jer ne raspolaže imovinom medija, niti može da garantuje, zato što ni nakon druge neuspele privatizacije u ovoj godini niko od zaposlenih nije dobio besplatne akcije.
– Država je od propale privatizacije pre nekoliko godina naplatila više nego što iznosi sadašnja procenjena vrednost firme, a nas su blokirali za porez. Na drugoj strani, proces podele besplatnih akcija nije ni počeo, tek treba da se donese akt, pa da vidimo ko će moći da raspolaže imovinom. Ovako, nešto imate, a u stvari nemate ništa – objašnjava za „Politiku” Goro Redžić, direktor „Našeg glasa”.
Za pet do deset dana, kaže, očekuje neke informacije od Agencije za privatizaciju. U međuvremenu igra na dve karte: od lokalne samouprave je zatražio pozajmicu kako bi nastavili da rade, a sa dužnicima pokušava da napravi ugovore o asignaciji kako bi zaposlenima isplatio zarade. Na našu konstataciju da lokalna samouprava nema prava da finansira medije, Redžić kaže:
– Oni nemaju zakonske obaveze, ali „Naš glas” je neka vrsta lokalnog dobra, a opština je nekada bila osnivač. Ne tražimo poklon, već pozajmicu. Gradonačelnica čini sve da nam pomogne, traži način u okviru zakona i za nekoliko dana ćemo znati na čemu smo.
Višegodišnje privatizacione muke dovele su nedeljnik u statusni i finansijski ćorsokak. U ovoj godini propala su dva javna poziva za prodaju kapitala: najpre u avgustu, a poslednji 19. oktobra. Kupaca nije bilo. Predmet prodaje bilo je 100 odsto kapitala u vlasništvu Agencije za privatizaciju, što čini 83,17 odsto ukupnog kapitala ovog medija, dok 16,83 odsto pripada bivšim i sadašnjim radnicima. Procenjena vrednost „Našeg glasa” je blizu 272.000 evra, a početna prodajna cena bila je oko 113.000 evra, tj. 50 odsto procenjene vrednosti kapitala koji je predmet prodaje.
„Naš glas” prvi put je prodat 2008. godine za 96 miliona dinara. Kao kupci na javnoj aukciji pojavili su se Dragoslav Savić i Vladan Biskupljanin, kao konzorcijum fizičkih lica, da bi potom odustali od kupovine. Godinu dana kasnije, za skoro tri puta nižu cenu, odnosno 35 miliona dinara, „Naš glas” je kupila firma „Zodufin”, registrovana u Beogradu, čiji je osnivač sa 100 odsto udela „Sigeks limited” sa Kipra. Ta privatizacija raskinuta je 2012. godine zbog neizmirivanja ugovornih obaveza. Iza ove propale transakcije i firme „Zodufin”, nezvanično, stoji Milan Lukić, smederevski biznismen koji predvodi grupu građana „Za bolje Smederevo” a sada je i član Gradskog veća zadužen za javna preduzeća. Lukić u to vreme nije ni krio da je „gazda” „Našeg glasa”. Međutim, i na prvoj aukciji 2008. godine, kao kupci su se pojavili Lukićev kum Vladan Biskupljanin i njegov tadašnji blizak saradnik Dragoslav Savić, koji su u finalu odustali od kupovine.
„Naš glas” poseduje više od 350 kvadrata poslovnog prostora, lokal i poslovnu zgradu, u „srcu” Smedereva. Prvi broj pod tim imenom objavljen je u martu 1953. godine i do ove nedelje izlazio je u kontinuitetu.
O. Milošević
