14. januar 2013. DRUŠTVO – Napušteni javni prostori propadaju širom Srbije. Zaključani su i nedostupni onima koji žele da ih koriste i ožive, udruženjima, umetnicima i aktivistima. Ne postoji zvanična evidencija o tome koliko je takvih prostora.
Širom Srbije propadaju napušteni javni prostori – zaključani su i nedostupni onima koji žele da ih koriste i ožive, udruženjima, umetnicima i aktivistima. Neiskorišćeni, zapušteni, zaboravljeni – javni, otvoreni prostori su najčešće napuštene kuće, zgrade, fabrike, hangari, bioskopi, vojni objekti. Samo u Beogradu ih je više od 20.
Za većinu prostora se ne zna ni čiji su, ni čemu služe. U Smederevu ih ima najmanje šest. Mladi iz tog grada još se nisu izborili za jedan od njih.
Marko Petrović iz “Planete inovativaca” iz Smedereva kaže da je mnogo ljudi podržalo projekat i samu ideju.
“Tu su bile ulične akcije sa namerom da dokažemo da mi imamo ideju, da ljudi žele da stvaraju, žele da ostanu u Smederevu”, kaže Petrović.
Ništa lakše nije ni mladima u glavnom gradu. Iako izložbama, koncertima, radionicama, žele da ožive zaboravljene prostore, ne nailaze uvek na podršku.
Radojica Bunčić iz KulturParka iz Beograda kaže da žele da razviju jedan posao koji bi bio dovoljno unosan da finansira jedan značajan deo naše kultrne inicijative, budućeg kulturnog centra.
Ima i pozitvnih primera, kao što je beogradski Kulturni centar Grad.
Dejan Ubović iz Kulturnog centra Grad iz Beograda smatra da je najvažniji neki strateški plan – kako vi sebe vidite za tri, pet, ili deset godina, koja je publika, kakvi su programi.
I mladi Kikinđani su se izborili za svoj prostor – veliki Špajz. Dobili su ga na korišćenje od opštine, i to na 20 godina.
Vanja Sokolov iz Kikindskog špajza kaže da je bilo izuzetno teško dobiti prostor.
“Mi smo napisali projekat i dobili tri miliona tako da će da krenu radovi u omladinskom centru, tj. sređivanje prostora, a što se tiče svega što će se nalaziti u omladinskom centru Špajz, to ćemo mi da sredimo putem različitih akcija, donacija i prikupljanja novca”, objašnjava Sokolov.
Drugi nemaju sreće da od lokalne vlasti dobiju i novac za renoviranje prostora.
Marija Dimitrijević Mišković iz Građanskih inicijativa kaže da strani donatori sve više ulažu, a da su domaće organizacije i fondacije tek su na početku da uvide značaj celog projekta.
Do oktobra 2011. godine o javnim prostorima odlučivala je Republička Direkcija za imovinu, sada je to posao lokalne samouprave, osim u slučaju vojnih objekata.
Lokalne vlasti bi trebalo, u roku od tri godine, da sačine spisak raspoloživih javnih prostora. Ukoliko to ne učine, imaju dodatnih deset godina da to urade. Ako ih ni do tada ne popišu, država automatski postaje vlasnik tih prostora.
Izvor: RTS
