On je raportirao Đinpingu – svi ga zovu “tata”


22. jun 2016. DRUŠTVO – Izvor: Večernje novosti – Vladan Mihailović je čovek iz senke. Ali nije običan čovek. On je najuticajniji metalurški inženjer, Smederevac koji je spojio dve sile, Ameriku i Kinu.

Čovek – srce proizvodnje Železare Smederevo, to je drugo ime Vladana Mihailovića, inženjera metalurgije, “misterioznog” čoveka u narandžastom radničkom odelu koji je raportirao o srpskoj čeličani jednom od najmoćnijih ljudi na svetu, predsedniku Kine Si Đinpingu.

Titulu eksperta dao mu je svojevremeno američki “Ju-Es stil”, a ovih dana priznanje je stiglo i od kineskog “Hestila”. Imenovan je za izvršnog direktora za proizvodnju, pišu Večernje novosti.

Tokom istorijske posete predsednika Kine u nedelju opet je bio u senci, pored bine, u radničkom odelu. Đinpinga, predsednika Srbije i premijera u Toploj valjaonici upoznao je sa procesom proizvodnje i mogućnostima fabrike. Nakon toga, u menzi je popio kafu i razgovarao sa najvažnijim gostom u istoriji domaće čeličane.

Njegova skromnost i poslovnost ne daju mu da se eksponira u javnosti, ali se ipak o njemu zna dosta.

Čovek koga priznaje svetska elita u proizvodnji čelika radni vek započeo je u Smederevu. Od pripravnika i referenta za proizvodnju gvožđa, posle petnaest godina učenja o kaljenju čelika, 2008. je postao izvršni direktor za proizvodnju i prvi Srbin na ovako visokom položaju u američkoj železari.

Kada je “Ju-Es stil” 2003. kupio fabriku, Vladan je imao zadatak sličan nedeljnom. Američku delegaciju upoznao je sa karakteristikama srpske čeličane.

Čim su u njemu prepoznali opsesiju vrhunskim rezultatima, Amerikanci su ga “trenirali” za visoku funkciju. Bilo je predrasuda u početku, a ona o pravljenju kvalitetnog čelika prva je razrešena.

“Upravo Mihailović je pokazao da ljudi u Smederevu imaju ogromno znanje i iskustvo. I njegovo postavljenje je bilo priznanje srpskim radnicima koji su dokazali da znaju kako se pravi najbolji čelik”, kažu u sindikatima.

U to vreme, načinjen je strahovit napredak, proizvodnja je učetvorostručena, a nakon osamnaest godina modernizovana je i puštena u rad Visoka peć jedan i modernizovana Visoka peć dva.

Amerikanci su baš Mihailoviću poverili ostvarenje sna o rekordnoj proizvodnji čelika od 2,2 miliona tona kojoj su tada stremili. Bili su blizu, na 1,8 miliona.

“Mihailović radi 24 sata, sedam dana nedeljno. Svi ga oslovljavaju sa tata, jer on jeste “tata” u ovom poslu”, kaže predsednik Sindikata metalaca “Nezavisnost” Mileta Gujaničić, koji je za više od tri decenije rada promenio mnoge rukovodice.

Dokaz ovome je i Mihailovićev odlazak u Ameriku, gde je januara 2011. godine postavljen za glavnog menadžera primarne proizvodnje USS u železari “Grejt lejks vorks” nedaleko od Detroita.

“Vladan je sigurno najbolji stručnjak u Srbiji, a i šire”, kaže Gujaničić.

Amerikanci su mu predali u ruke čeličanu u Detroitu, i on je verovatno jedini stranac koji je ikada rukovodio američkom železarom. Genije za čelik. Nije slučajno što je i sada, posle dolaska “Hestila”, izabran za izvršnog direktora za proizvodnju.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest