Održana promocija knjige “Tragom zaboravljenih predaka”


31. mart 2012. KULTURA – Knjigu Milosava Ilića Tragom zaboravljenih predaka objavila je Narodna biblioteka Smederevo 2011. godine. Promocija je održana 29. marta 2012. godine. O knjizi su govorili profesor Novica Marjanović, Dragan Mrdaković i autor.

Milosav Svetisavljev Ilić je rođen u Drugovcu. Zvanje profesora pedagogije i psihologije stekao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Direktor je Osnovne škole Svetitelj Sava u Drugovcu.

Verujemo da istoriju pišu oni koji su ostareli, a čije je znanje kap istine za buduće neke generacije. Verujemo da istoriju mora još neko da stvara, da objašnjava tvrdnje Herodota – oca istorije ili Ptolomeja, Tacita, Plinija i Prokopija iz Cezarije. U to nas je razuverio Milosav Ilić, koji na samom početku svoje interesantne i polemične knjige pod imenom Tragom zaboravljenih predaka kaže: „Istorija nije vreme prolaznosti svega postojećeg.“

Ne prihvativši tezu da su se Srbi selili iz determinisanih predela germanske istoriografije, Milosav Ilić se priklonio mišljenju Miloša Milojevića, Miloša Crnjanskog, Relje Novakovića, Ranke Kujić, Jovana Deretića, Olge Luković Pjanović, Grofa Đorđa Brankovića, Jovana Rajića, Radomira Đorđevića, Antića, Bilbije, Nikolića i mnogih drugih znanih i neznanih, grešnih što uzeše jevanđelsko pero u ruku, pisaše i zapisivaše i tako sagrešiše. Autor je naučio da je istorija učiteljica života. On zna da ako ne znamo prošlost, ne možemo razumeti sadašnjost i videti budućnost. Ali se isto tako na vreme oslobodio okova da ono što nije zapisano nije ni postojalo. Postojalo je i postoji i živi u dosegnućima uma i duha ljudi stvaralaca civilizacija, koje su nastajale i nastajale na ovoj balkanskoj vetrometini, gde se ukrštaju Košava i Gornjak i severac i Jugo, mutna i krvava Morava i širok i plav Dunav, gde je Bog postavio krst na raskršće između severa i juga, istoka i zapada. I pored obilja istorijskih i istoriografskih dela o Srbiji pisac i njegovo delo će doživeti sudbinu izrečenu kroz drevnu mudrost da sve što je zapisano je laž, istina je ono što nije zapisano. Delo Tragom zaboravljenih predaka je izuzetno dobro osmišljeno. Ovu knjigu možemo čitati redom, od početka do kraja, možemo na preskok ili od zadnje glave, čak i pasusa, kako nam drago. Autor vešto barata biblijskim činjenicama, istorijskim izvorima i podacima, dajući im autentično tumačenje i lični pečat. Oslobođen straha od „istorijske distance i granice“ koja nikada nije dovoljna i sigurna, pisac se vešto nosi sa epohama praistorije, antike ili srpskog srednjovekovnog gospodstva, bez straha iznoseći sopstveni stav, ponekad doduše između redova.

Posebnu pažnju privlači deo knjige u kojem se piše o poreklu i razvitku današnjih naselja i korenima raznolikog stanovništva na teritoriji smederevskog kraja Smederevsko-beogradsko podunavlje, pomoravlje i pobrđe (Udovice, Kolari, Landol, Velika Krsna, Selevac, Azanja, Drugovac, Suvodol) ; Smederevo sa okolinom pod turskom okupacijom ; Obnovitelji Desimače i Drugovca (prve familije u Desimači, savremeni Drugovac)…

Pisac o pojavama govori otvoreno i iskreno, onako kako ih je on video i doživeo, naglašavajući da jednu epohu ne čine samo vladari i vojskovođe, bune i ratovi, zdanja i spomenici, umetnička dela i dokumenti, već ljudi koji su u njoj živeli, voleli se i mrzeli, radili i svetkovali, pevali i plakali, rađali se i umirali.

Opšte je poznato da su istoriju pisali i pišu pobednici. Ovim delom Milosav Ilić je izašao kao pobednik na književnom polju u smutna vremena dvadeset i prvog veka, sa perom i knjigom umesto sa mačem u ruci. A samo Bog zna kada je, kako je, zašto je, gde je i da li je to što je već prošlo, bilo ili nije bilo.

Objavljivanjem ove knjige Narodna biblioteka Smederevo nastoji da ovu literaturu približi širem krugu korisnika, a spremna je da podrži napore autora da radove o našoj prošlosti i našim precima predstavi čitalačkoj publici. Sud o tome doneće istoriografska nauka i javnost.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest