16. mart 2015. KULTURA – Žiri u sastavu: Svetlana Bojković, dramska umetnica iz Beograda, predsednica, mr Tatjana Lazarević Milošević, profesor književnosti iz Smedereva i Svetozar Rapajić, profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti i profesor glume na Prištinskom univerzitetu, iz Beograda, na sednici održanoj u Beogradu 30. januara 2015. godine, jednoglasno je odlučio da priznanje „NUŠIĆEVA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO DELO GLUMCU KOMIČARU“ dodeli
RADMILI ŽIVKOVIĆ, dramskoj umetnici iz Beograda
Skoro četrdeset godina Radmila Živković svojim darom, glumačkim umećem, eruptivnom energijom, zaošijanim duhom, ali i potresnom emocijom i dramskom snagom i harizmatičnom ubedljivošću, osvaja publiku srpskih, i ne samo srpskih pozorišta. Uzbuđivala je gledalište u Pozorištu na Terazijama, Narodnom pozorištu u Beogradu, Zvezdara teatru i Ateljeu 212, kao i na gostovanjima i festivalima širom Srbije i u inostranstvu, ali i nezaboravnim ulogama u brojnim filmovima i televizijskim dramama i serijama, dosežući do visokih umetničkih dometa, za koje je bivala nagrađivana salvama aplauza, ali i visokim priznanjima i nagradama. Najpoznatija je po ulogama u komedijama, ali je njen glumački dijapazon daleko širi. Dovoljno je samo setiti se katarzične Agave u modernoj interpretaciji Euripidovih Bahantkinja, narodske mudrosti Hasanagine majke u Simovićevoj Hasanaginici, ili zazivanja magijskih sila majke Kate u Koštani.
Komičarski senzibilitet Rade Živković nije jednostavno opisati. Odlikuje ga ponekad iščašena vrcavost, ali i setna osenčenost, – groteskna oštrina, ali i empatija, – ubedljivost, ali i stilizacija, – jarka životnost, ali i osećanje apsurda. „Felini!“, uzviknula je švedska kritičarka prilikom gostovanja u čuvenom Dramatenu u Stokholmu. Svoj komičarski dar Rada je razvijala naročito na repertoaru naše moderne komediografije, pre svega u delima naših klasika prošlog, ali i dalje veoma bliskog nam veka, Nušića i Aleksandra Popovića. Često su njene komične uloge bile veoma slojevite. Kritičari su ponekad pisali o transformaciji u grotesku, kao što je zapaženo da je u komičnim zavrzlamama uvek dodavala bar zrnce apsurda, ili čak antidrame. A ne treba smetnuti s uma da je i po školskoj definiciji groteska sinteza komičnog, tragičnog i zastrašujućeg, kao što i suštinsko osećanje humora uvek ima i onu drugu, tamniju stranu. Zato je razumljivo i ono usklično poređenje sa Felinijem.
Komične Radine figure, bile one naivne ili kvarne, priglupe ili prefrigane, ubijene u pojam ili temperamentne, naturalne ili artificirane, uvek su nam bliske, prisne i razumljive, proizašle iz našeg prepoznatljivog miljea, ne samo nekadašnjeg, nego i sadašnjeg. Čini se da se na Radinu komiku najbolje mogu primeniti Nušićeve reči iz njegovog čuvenog predgovora za Gospođu ministarku: „I eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu – gospođu Živku Popović – i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sredine, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. E eto, u tome je sadržina…, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži.“ A to se može odnositi ne samo na Radinu Živku, razapetu između naturalističkog šporeta i krpljenja pocepanih sinovljevih pantalona s jedne strane, i opasne i klizave ekspresionističke strmine na kojoj se uspinje ka višem socijalnom statusu, ali i spotiče i pada, – nego i na uloge u drugim Nušićevim komedijama, kao što su Dr i Narodni poslanik.
Povodom Radine Gospođe ministarke kritičarsko pero Dragane Bošković je zapisalo: „Naša, srpska, autentična, dirljiva u svojoj želji da bude neko drugi, nefleksibilna, transparentna do prostog čitanja,… jadna kao žena, odana kao čovek, dobra kao hleb, nesposobna da vlada sobom, a kamoli drugima, izgubljena u svetu koji ima opasnijih koristi od ministarskog fijakera, sposobna da preživi katastrofu, Živka Popović Radmile Živković… je žena koja daje nadu da se preživeti MOŽE. Malo li je i toliko?“
I zaista, sve Radine komedijske heroine, čak i kad su osenčene jadom ili apsurdom, čak i kad posle svojih komičnih uzleta strmoglavce padaju, ne prepuštaju se porazu, skupljaju snagu i inat da još jednom polete, pa kud puklo da puklo. Zato se za Radinu tragikomičnost može slobodno reći da je obojena i nepresušnim vitalizmom i neodustajanjem, okolnostima nasuprot.
Ova nagrada za životno delo odnosi se na četrdeset godina komičarske energije i harizme Radmile Živković. Uprkos tome, ili upravo zahvaljujući tome, njena glumačka persona je i dalje protokom vremena sve bogatija i razuđenija. Zato smo sigurni da ćemo i ubuduće biti svedoci njenih novih, pa i iznenađujućih glumačkih dometa. Životno delo Radmile Živković i ubuduće će bujati i rasti.
