Skele koje su opasale fasadu zgrade Monopola u Smederevu postavljene su prvi put posle praktično 75 godina, koliko ovo zdanje postoji. Uz pomoć vlade Švajcarske, Regionalni centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju pokrenuo je akciju kojom bi, barem delimično, bio vraćen prvobitni izgled objekta koji je promenio mnoge namene, ali je i decenijama propadao bez adekvatne brige za objekat pod zaštitom države.
Prvi veliki objekat na koji se naiđe kada se dolazi starim putem iz Beograda ka Smederevu je baš zgrada nekadašnjeg Monopola. Veliko M ovo ogromno zdanje zaslužilo je ne samo kao poznati smederevski toponim, jer je čitav kraj poznat pod tim nazivom, već i zbog značaja koji je decenijama imalo. Nažalost, kako je poslednjih decenija sve manje korisnika bilo zainteresovano za makar i deo od više od 15.000 kvadrata poslovnog prostora, zgrada je počela naglo da propada.
Projektant zgrade Monopola u Smederevu je najverovatnije češki arhitekt Matija Bleh, koji je dvadesetih i tridesetih godina mnogo radio po Srbiji, između ostalog autor je i Hotela „Evropa“ u Sremskoj ulici u Beogradu. Rađena u duhu moderne arhitekture, zgrada Monopola je najveća te vrste u Srbiji, jedna od dve koje su napravljene pred Drugi svetski rat. Toj svrsi nije dugo služio, tokom Drugog svetskog rata bio je sabirni centar, neka vrsta logora i zatvora istovremeno. Posle rata je bio magacinski prostor, neko vreme su tu pogone imale Konfekcija „Ukras“ i Fabrika štednjaka „Milan Blagojević“, potom i Trgovinsko preduzeće „Dunav“, ali nikada sav taj ogromni prostor nije bio iskorišćen.
Zanimljivo je da su šezdesetih godina tu održavani sajmovi poljoprivrednih proizvoda za vreme trajanja manifestacije Smederevska jesen. Danas su tu, u zgradi koja je oduvek bila državno, sada vlasništvo grada, osim Regionalnog centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, prostorije Televizije Smederevo, izložbeni salon nameštaja, diskont robe široke potrošnje, nekoliko velikih magacina različitih firmi, ali je i dalje jedva petina prostora zauzeta.
Nešto je krenulo nabolje kada se pred kraj prošle godine tu uselio Regionalni centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju. Deo drugog sprata adaptiran je u najsavremenije učionice i plenumske sale uz pomoć donacije vlade Švajcarske.
– Za ceo projekat imali smo na raspolaganju dvadesetak miliona dinara. Nekim uštedama koje smo napravili ostalo je, uslovno rečeno, slobodno nekih tri miliona. Dobili smo saglasnost Švajcaraca da ih iskoristimo za sređivanje ovog dela fasade koji pripada Regionalnom centru, tu vertikalu, svih pet nivoa – objašnjava Borivoje Janošević, direktor Regionalnog centra.
Kada sve bude završeno, pozvaće predstavnike Švajcarske agencije za razvoj i saradnju da vide, u nadi da će odobriti sredstva i za renoviranje kompletne fasade, s obzirom na to da oni, kao i u celokupnom projektu adaptacije i opremanja Regionalnog centra, i ovde učestvuju sa dve trećine, a jednu trećinu obezbeđuje grad.
Ako se to dogodi, biće to prvi put da se nešto značajnije uradi na revitalizaciji ovog objekta koji je podignut 1936. godine, kao zgrada Državnog monopola, u kojoj su lagerovani duvan, so i žito.
– Izuzetno smo srećni što se najzad našao neko ko će da spreči dalje propadanje ovog po mnogo čemu značajnog zdanja. Ma koliko da je bilo zakupaca i korisnika prostora, nikada se niko nije prihvatio da ma šta uradi na njegovom očuvanju, a mi sredstava za tako nešto nemamo – kaže Vasilije Piper, arhitekta Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika, koji nadgleda radove na renoviranju fasade objekta koji je pod zaštitom države baš zbog svoje arhitektonske vrednosti i značaja.
Izvor: Blic
