30. mart 2013. HRONIKA – Izvor: B92 – U istrazi slučaja smederevskog sartida, Nemanji Kolesaru određeno je policijsko zadržavanje do 48h. Goran Kljajević stigao na saslušanje.
Kako saznajemo, Kolesar je osumnjičen da je zloupotrebio ovlašćenja šefa kabineta predsednika Vlade, da je inicirao i svojim uputstvima naložio pokretanje stečaja i prenošenje mesne nedležnosti s Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu kako bi lakše kontrolisao stečaj.
Stečajni postupak pod njegovim i nadzorom Gorana Klajejvića po hitnom postupku sproveden je u Trgovinskom sudu u Beogradu. Kljajević je, kako saznajemo, kao predsednik trgovinskog suda samoinicijativno 27. marta 2003. godine doneo rešenje o skidanju svih hipoteka i zaloga nad imovinom Sartida i tako stvorio preduslov da se Sartid proda bez tereta i dugovanja. Kako saznajemo, očekuje se i procesuiranje svih ostalih koji su učestvovali u aferi Sartid, a koji su obuhvaćeni dosadašnjim detaljnim proverama radne grupe.
Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je najavio da će u subotu izneti podatke o zloupotrebama koje su Srbiji nanele štetu veću od 700 miliona evra i najavio otvaranje novih predmeta u Srbobranu, Kovinu, Leskovcu i drugim mestima.
Božidar Đelić, Miroljub Labus i Nemanja Kolesar saslušani su krajem prošle godine u policiji u vezi sa spornom privatizacijom „Sartida“.
Nakon saslušanja, Miroljub Labus gostujući u Kažiprstu B92, je rekao da je u policiji saslušan u svojstvu građanina, jer savezna vlada u kojoj je on bio potpredsednik nije imala ingerencije da odlučuje niti o jednom republičkom preduzeću.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je u januaru ove godine najavionove istrage spornih privatizacija, rekavši da su uz Sartid, sledeći na redu Luka Beograd i Veterinarski zavod.
Ministar za privatizaciju u vreme operacije „Sartid“ bio je Aleksandar Vlahović, direktor Agencije za stečaj, likvidaciju i sanaciju banaka bio je Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića, a ambasador SAD u Beogradu bio je Vilijem Montgomeri.
“Sartid“ je prodat neposrednom pogodbom za 23 miliona evra „Ju-Es stilu“, dok su dugovi koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara (po oceni Saveta za borbu protiv korupcije) preneti na državu. Ova američka kompanija je na taj način dobila kompletnu novu i staru železaru sa 300 hektara zemlje, tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu (investicija vredna 150 miliona dolara), smederevsku luku od regionalnog značaja, slobodnu carinsku zonu u Smederevu, površine od 21 hektar, fabriku kreča u Kučevu, kao i niz drugih nekretnina.
Sve je počelo 8. marta 2002. godine, potpisivanjem pisma o namerama o strateškom partnerstvu, koje su potpisali tadašnji direktor „Sartida“ Živomir Novaković, predsednik „Ju-Es stila Košice“ Džon Gudiš i u to vreme ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović.
Ovim potpisom slovačka kompanija je stekla ekskluzivno pravo da pet godina upravlja proizvodnjom „Sartida“ i da ubira dobit, a da pritom ne snosi nikakvu odgovornost za eventualno loše poslovanje. Takođe, ova kompanija dobila je pravo i da, u slučaju prodaje „Sartida“ nekom drugom, još sedam godina upravlja železarom.
Dosadašnja istraga u ovom slučaju došla je do saznanja da je uvođenje „Sartida“ u stečaj bilo namerno i da je cilj bio da se smanji kupovna cena. Predsednik „Ju-Es stila Košice“ Džon Gudiš objašnjavao je da u „Sartidu“ nema proizvodnje, da ima viška zaposlenih, da je za isti proizvodni kapacitet u Americi dovoljno 2.000 radnika, dok je u „Sartidu“ bilo 10.000 zaposlenih, ne pominjući pritom da radnik u Americi košta ovu firmu 16,98 dolara na sat, dok je satnica radnika „Sartida“ samo 0,30 dolara.
Ubrzo se “Sartid“, 2003. godine, i to za 23 miliona evra, obreo u rukama „Ju-Es stila“.
Austrijski koncern „Fest Alpine“ je krajem devedesetih procenio vrednost „Sartida“ na 430 miliona dolara i bio zainteresovan da kupi smederevsku železaru.
Pošto je, ipak, procenjeno da je ova cena previsoka, angažovane su dve revizorske kuće – Ekonomski institut iz Beograda, u vlasništvu Danka Đunića, i srpski „Deloit i Tuš“. Ekonomski institut je procenio vrednost kapitala matičnog preduzeća „Sartid“ AD na 57,6 miliona dolara, bez zavisnih kompanija „Beli limovi“ i „Luka Smederevo“.
Prodajom smederevske železare “Sartid“ u postupku stečaja, koju je zajedno sa još šest zavisnih preduzeća otkupila kompanija „Ju-Es stil“, bavio se i Savet za borbu protiv korupcije.
Kupoprodajna cena od 21,3 miliona dolara mnogima se učinila niska, a pogotovo posle saznanja da je kupac oslobođen svih dugova, koji su se u to vreme procenjivali na 1,7 milijardi dolara. Radilo se o krupnoj korupciji, u koju su bili umešani najviši predstavnici države, koji su uz podršku sudova omogućili stranoj kompaniji da ostvari veliku protivpravnu dobit, piše u izveštaju Saveta o privatizaciji “Sartida“.
