Kamaraš u železari napravio gubitak od 144 miliona evra


28. april 2016. PRIVREDA – Izvor: Politika – „Železara Smederevo” je pod rukovodstvom profesionalnog menadžmenta poslovala sa gubitkom od 144,76 miliona evra. Upravljački tim „HPK inženjeringa”, na čijem je čelu Peter Kamaraš, kog je država Srbija angažovala, ostvario je 39,1 odsto veći minus nego prethodne godine.

Ovaj podatak nalazi se u ugovoru o prodaji 98 imovinskih celina železare kineskom „Hestilu”, koji je Ministarstvo privrede objavilo prošlog četvrtka. Revizorska kuća KPMG utvrdila je i da je neto dug srpske čeličane na kraju 2015. godine dostigao 284,38 miliona evra. S obzirom na to da je „Hestil” za 46 miliona evra kupio samo „čistu” imovinu, to je iznos koji će pasti na teret poreskih obveznika.

Peter Kamaraš, direktor menadžerskog tima „HPK inženjeringa”, pre sedam dana je na konkretno pitanje „Politike” koliki gubici su nastali od marta prošle godine, kada je preuzeo upravljanje železarom, pa do danas odgovori: „Ne znam”.

„Te podatke još nemamo. Znaćemo ih kada budemo imali spreman finansijski izveštaj za 2015. godinu”, rekao je Kamaraš za „Politiku”. U izveštaju KPMG-a, međutim, nedvosmisleno se navodi da su neke podatke o poslovanju dobili od menadžmenta kompanije.

O gubicima je nerado govorio i doskorašnji premijer Aleksandar Vučić. Iako nije negirao da je čeličana pod rukovodstvom profesionalnog menadžmenta bila u minusu, doskorašnji predsednik vlade je objašnjavao kako je tome kumovala niska cena čelika na svetskom tržištu.

U tome ima istine. Pre nego što je Kamaraš preuzeo upravljanje železarom, cena čelika na evropskom tržištu iznosila je 453 dolara po metričkoj toni (23. februar 2015. godine). Najniži nivo u poslednjih godinu dana cena čelika je dostigla 23. novembra prošle godine – kada je pala na 346 dolara po metričkoj toni. Nakon toka, cena čelika je počela da se oporavlja. Prema poslednjim podacima, ona iznosi 420 dolara po metričkoj toni.

Iako do sada u javnosti nije bilo poznato kako je železara poslovala pod Kamaraševim vođstvom, nakon objavljivanja ugovora sa kineskim „Hestilom” više nema tajni.

Kamaraš, kako može da se vidi iz ugovora, jeste povećao proizvodnju. Pa je tako proizvodnja toplo valjanog čelika sa 117,55 miliona evra, koliko je iznosila na kraju 2014., na kraju 2015. godine dostigla 229,96 miliona evra. Udvostručena je i proizvodnja hladno valjanog čelika (sa 21,07 na 54,09 miliona evra). Operativni troškovi su, logično, veći zbog veće proizvodnje. Pa su tako izdaci za sirovine 191 skočili na 261 milion evra, izdaci za energente su takođe porasli (sa 62 na 72 miliona evra). Veći su, ipak i izdaci za zarade (sa 47 na 52 miliona evra).

S obzirom na to da ugovor o profesionalnom menadžmentu koji je Vlada Srbije potpisala sa „HPK inženjeringom” nije objavljen, nepoznato je i da li su Peter Kamaraš i njegov upravljački tim zaslužili bonuse, o kojima se nebrojano puta spekulisalo u javnosti. Premijer Vučić je isticao kako prvo mora da se vidi da li je „HPK inženjering” ispunio ugovorne obaveze.

Takođe, u ugovoru sa kineskim „Hestilom” se navodi da će ugovor sa „HPK inženjeringom” biti raskinut. Peter Kamaraš je javno govorio kako će Kinezi zadržati njegov menadžerski tim. Moguće je da će sa Kamarašem biti potpisan novi ugovor.

Nakon što je profesionalni menadžment stigao u čeličanu, predsednik vlade je nebrojano puta rekao da će kompanija još u toku prošle godine biti u plusu. Tako je početkom aprila 2015. istakao da očekuje da već u maju železara počne da posluje profitabilno. Kako je tada rekao, gubitak u poslovanju u januaru bio je devet miliona evra, dok je u martu taj minus „15 puta niži”. Kako je Vučić tada istakao, železara je ostvarila uštedu na kupovini koksa, od oko dva miliona dolara mesečno, rude od 1,5 do dva miliona dolara, na struji od oko dva miliona dolara, šljaci milion i po i vatrostalnim materijalima od oko 0,5 miliona dolara.

————————————————————

U kom slučaju se Kinezima vraćaju pare

Kako se navodi u ugovoru sa kineskim „Hestilom”, u slučaju da bilo koju od 98 imovinskih celina nije moguće registrovati na ime kupca, prodajna cena će se smanjiti. Kako piše u dokumentu, ako „Hestil” ne uspe da se upiše kao vlasnik nad nekom imovinom cena će biti umanjena. I to za iznos koji je jednak 50 odsto procenjene vrednosti iz izveštaja. Isto je i sa pokretnom imovinom. Kinezi su, inače, ukupnu imovinu preuzeli za 46 miliona evra. Cena predstavlja 50 odsto procenjene vrednosti imovine.

————————————————————
Povećan dug železare

Neto dug srpske čeličane na kraju 2015. godine iznosio je 284,38 miliona evra što je 92 miliona više nego prethodne godine. Dugoročni krediti iznose 216 miliona evra, a pozajmice na kratak rok dostižu 66 miliona.

Kako može da se vidi iz izveštaja KPMG-a, neki kratkoročni krediti su vraćeni (oko 34 miliona), a kada je reč o zajmovima na duži rok železara se tokom 2015. zadužila za nešto više od 100 miliona evra. Iako se to iz ugovora ne vidi, moguće je da je reč o kreditu Fonda za razvoj koji je železari odobren krajem decembra 2014, a koji je na račun kompanije legao početkom 2015. godine, pre nego što je Kamarašev tim preuzeo upravljanje čeličanom. Ono što takođe upada u oči je da se za godinu dana iznos gotovine na računu firme značajno smanjio. Na kraju 2014. godine kompanija je imala 10,5 miliona evra u kešu, dok je gotovina poslednjeg dana prošle godine iznosila 606.000 evra.

Srpska država je nakon odlaska „Ju-Es stila” početkom 2012. pa do 1. februara 2015. za plate radnika izdvojila 300 miliona evra.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest