Kako država pazari


18. februar 2012. DRUŠTVO – U „Državnu železaru Smederevo“ mogao se preimenovati „US Steel Smederevo“. Tako je i prilikom prve nacionalizacije 1946. preimenovan dotadašnji privatni „Sartid“. Posle 60 godina bio je „Sartid“ privatizovan prodajom američkoj kompaniji za 23 miliona dolara u postupku stečaja i bez ikakvog duga.

Ovogodišnja druga nacionalizacija koštala je jedan dolar. Kupljen je kapital kojega odavno nema. Krajem 2010. ukupna imovina železare bila je 420 miliona dolara, a samo dug stranom ulagaču po dopunskim uplatama kapitala bio je 560 miliona dolara. Javnost je zavaravana informacijom da takav gubitaš i može biti bez duga. Nismo naučili lekciju da je isplativije bilo opet kroz stečaj kupiti imovinu bez duga.

Železara stvara jedan odsto svega što stvorimo i najveći je izvoznik, kažu branioci ovog srljanja, iako onaj ko kupuje, proizvodi i prodaje sa gubitkom, samo troši, a ne stvara. Da se i svi proizvodi železare izvezu, kad se 90 odsto vrednosti toga uveze (ruda, koks i drugo), tanak je neto izvoz. A da i ne pominjemo da je sva potrebna oprema železare iz uvoza.

Dnevni gubitak železare bio je pola miliona evra, dvostruko veći od koštanja svih zaposlenih, o kojima svakako treba voditi računa. Iz uštede jednogodišnjeg gubitka moglo se isplatiti svakom od 5.000 zaposlenih po 10.000 evra. Da je isplativo održavati proizvodnju ili da se može železara prodati, uradio bi to i prethodni vlasnik.

Ali naša vlada zna bolje od svih. Ona će, skupim održavanjem proizvodnje, dočekati bolja vremena. Kažu prodaće železaru, a formiraju grupu za održavanje proizvodnje u železari. Kakav je ugovor naprasno zaključen i ne znamo. Jedino je jasno da će nas to državno pazarenje koštati novih dažbina odnosno daljeg zaduživanja.

Milan R. Kovačević

Izvor: blic.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest