29. decembar 2011. DRUŠTVO – Zaposleni u Ju-Es Stilu Srbija od 9. januara radiće četiri dana nedeljno, a za neradan dan dobijaće 60 odsto od plate.
Decembarski scenario iz Košica za samo dve nedelje stigao je i u Smederevo.
Zaposleni u Ju-Es stilu Srbija od 9. januara radiće četiri dana nedeljno, a za neradan dan dobijaće 60 odsto od plate, kako bi se smanjili troškovi, saznaje Politika u toj kompaniji.
Iste mere uvedene su i tokom 2009. godine u prvom talasu ekonomske krize kada je većina zaposlenih u smederevskoj železari imala skraćenu radnu nedelju.
“Ju-Es stil nastavlja da se suočava sa mnogobrojnim izazovima u Srbiji koji podrazumevaju potpuno oslanjanje na kupovinu koksa, manje povoljan asortiman proizvoda, usporeni oporavak u regionu Balkana, kao i pritisak uvoznih proizvoda sa nižim cenama. Nastavićemo pažljivo da pratimo situaciju na tržištu i prilagođavamo proizvodnju u skladu sa potrebama naših kupaca”, saopšteno je iz te kompanije, kao odgovor na nekoliko konkretnih pitanja u vezi sa poslovanjem i sudbinom te kompanije u Srbiji.
Da Ju-Es stil nije od čelika,iako ga proizvodi, pokazala je najnovija kriza koja je oko fabrike u Smederevu stegla obruč do pucanja. Gubici se i dalje slažu. Jedna visoka peć od proleća tinja bez izgleda da uskoro proradi punom parom, a sudbina oko pet i po hiljada radnika sve je neizvesnija.
Glasine o otpuštanju radnika ili zatvaranju pogona posejale su strah u Smederevu koje bukvalno živi od železare.
Direktno, od nje zavisi oko dvadesetak hiljada duša, što radnika, što članova njihovih porodica, a indirektno gotovo kompletna lokalna privreda. Pre dve godine, zbog krize u železari,„stao” je čitav grad, a budžet je samo po osnovu priliva od poreza bio „kraći” za oko 200 miliona dinara.
“Krizni režim rada za nas nije ništa novo. Preživećemonekako,ako se na tome završi. Ali,šta ako se crne prognoze ostvare i ostanemo bez posla. To bi bila katastrofa za moju porodicu. Muž radi u privatnoj firmi koja zavisi od železare i sigurno bi ostao na ulici, a deca su na studijama,koje bi morali da prekinu. To bi nam bio kraj”, očajna je M. M., radnica u administraciji koja je prva na udaru svih previranja.
“Strahujem za radno mesto. Nemamo druge izvore prihoda u porodici. Evo sad koristim dane odmora da bih prodavao novogodišnje jelke i nakit. To sam radio i prošle godine da preživimo. Žena mi pomaže”, jada nam se livac iz železare koji za tezgom provodi godišnji odmor.
Kolaps Ju-Es stila ni srpsku privredu ne bi ostavio bez gubitaka. Naprotiv, „tihi hod” i tekako utiče na proizvodni rezultat zemlje i spoljnotrgovinsku razmenu,jer ova kompanija ima pet odstoučešća u celokupnoj srpskoj proizvodnji i čak dvanaest procenatau izvozu.
Kao veliki korisnik transportnih usluga, Ju-Es stil pravi čak 30 odsto ukupnog obrta „Železnica Srbije”, a samo za isporuku zemnog gasa ova kompanija puni kasu „Srbijagasa” sa oko sedam miliona dolara mesečno!
Dnevna potrošnja struje takođe je velika, a kompanija nije samo veliki potrošač već i redovan platiša.
Otkako je u oktobru iz Pitsburga stigla vest da je vrh kompanije nezadovoljan poslovanjem železare u Smederevu,jer radi ispod svojih kapaciteta, do danas nije bilo konkretnih pomaka. Srpska vlada najavila je mere pomoći, ali ishod dogovora sa američkim predstavnicima samo se nagađa. Lokalna vlast u Smederevu pritekla je u pomoć smanjivši taksu za korišćenje obale Dunava u poslovne svrhe, kao i ekološku taksu.
“U situaciji kada je kompanija iskazala gubitak od više desetina miliona dolara, nije realno očekivati da isplati sve dažbine. To je bila naša obaveza prema građanima koji tamo rade i njihovim porodicama”, izjavio je gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.
