Izabel čuva francuske koze na smederevskom pašnjaku!


30. avgust 2011. DRUŠTVO – Izvor: Agencija Beta – Viša medicinska sestra Izabel i Dobrica Pavić, oboje iz Smedereva, upoznali su se u Strazburu, a nakon odluke da se vrate u zavičaj, počeli su da gaje koze.

Izabel (43) je u Francusku s roditeljima otišla kao mala, a Dobrica (45) u zrelom dobu, pošto mu nije prijala mornarička vojna akademija. Odlučili su se za kozarstvo jer se Dobrica, posle dva promašaja s kozama, zainatio da nauči sve o njima i, štaviše, da ih gaji sa suprugom.

Kada je prvi put kupio kozu, na molbu bake po ocu, kupio je jarca, a drugi put, kada je hteo da ispravi grešku, novokupljena koza nije sastavila mesec dana jer je uginula od starosti.

Izabel i njen suprug donedavno nisu razlikovali kozu od jarca, ali se Dobrica odlučio da to promeni, proučio literaturu i osnovao farmu alpina, plemenitih francuskih srnastih koza, i sada, oduševljenju nema kraja dok govore o kozama i namerama da prošire stado i posvete se proizvodnji kozjeg mleka i sira.

O stadu, od 30 koza i dva jarca, brinu se Izabel, njen očuh Janez i suprug Dobrica. Izabel je najdalje otišla u poznavanju svojih miljenica. “Ljudi su u zabludi da su sve koze iste. Svaka ima ličnost, kao i čovek, a mnoge su i pametnije od čoveka”, tvrdi Izabel i dodaje da i sama ranije ništa nije znala o kozama, a sada im se divi.

Kada se koza oglasi, treba reagovati i utvrditi šta nije u redu: ili nije dovoljno jela, ili je žedna, ili se jari. Nikada se neće oglasiti bez razloga. Kada se koza mazi, tvrdi Izabel, a to je retko, znak je da nešto nije u redu, nešto je boli, ili se povredila. Obavezno je tada treba pažljivo pogledati, rekla je ona i dodala ako vlasnik ništa ne otkrije, treba zvati veterinara.

Koza je, vatreno tvrdi, posle psa, čovekov najbolji i najpametniji prijatelj, što, navodi, potvrđuju i naučne studije.
Izabel žali što nema, ne samo u Smederevu, već u Srbiji, više domaćinstava koja se bave kozarstvom. Bili bismo jači, kaže jednostavno. “Kada bismo se organizovali, imali bismo više iskustva, razmenjivali ih, pomagali se, lakše bismo se izborili s propisima, sa zabludama”.

Kozje mleko je po sastavu najsličnije ljudskom, veoma je hranljivo i lako ga vare čak i ljudi koji su osetljivi na laktozu. Mleko obiluje kalcijumom i fosforom koji su važni za čvrstinu kostiju, cinkom i selenom, snažnim antioksidansima koji održavaju imunitet.

Španski naučnici preporučuju kozje mleko ljudima koji pate od anemije izazvane manjkom gvožđa u krvi zato što ono pospešuje korišćenje gvožđa u organizmu i obnovu hemoglobina, krvnog pigmenta koji sadrži gvožđe.

“Kada bi ljudi znali koliko je lekovito kozje mleko, svakodnevno bi pili makar po jednu čašu” uverena je Izabel.

Kozje mleko farme “Rumenka” Izabel raznosi kupcima u gradu, u staklenim bocama, pasterizovano. Zbog, zasad, skromne proizvodnje sira, Izabel je u Francuskoj kupila specijalne okrugle kalupe, koji se lako održavaju.

Kupci mleka, surutke, sira, a uskoro i jogurta malobrojni su, ali ono što Izabel oduševljava je da kupci, pre svega, kupuju proizvode farme “Rumenka” za nekog drugog. Neki kupci, tvrdi Izabel, sir nose u inostranstvo. S obzirom na zablude o kozjem mleku, za sada ima dovoljno kupaca.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest