Glavobolje zbog rafinerije


18. mart 2012. DRUŠTVO – „Komiko oil” je srpska firma – ćerka američko-holandskog konzorcijuma „Komiko oversiz”, koja trenutno ima samo dva zaposlena radnika sa sedištem u Beogradu.

Tri i po godine rafinerija je jedna od glavnih tema u Smederevu. I bez kapi nafte iz postrojenja, buduća investicija zadala je veliku glavobolju vlastima, ali i opoziciji. Dok se višegodišnja odluka „krčkala”, vladajuća koalicija se tresla od neslaganja. Praktično sve „do juče”.

Rafinerija je iz vladajuće garniture ispratila svoje najljuće protivnike, Koaliciju za bolje Smederevo. Dovela je na sud gradonačelnika i bivšeg partnera u vlasti. Građane je izvela na referendum i zauvek ih podelila na one koji „vole” i one koji „ne vole” svoj grad. Da će se Smederevci ugušiti od zagađenja bio je početni adut opozicije. Ubrzo, ekologija odlazi u drugi plan, a zamenjuje je sumnja u poreklo novca i namere investitora. Od toga da će na parceli nići sve drugo osim naftnih postrojenja, pa sve do pitanja: ko su ljudi koji će graditi rafineriju u Smederevu?

– To je minorna firma koja ne daje nikakve garancije. Kako će neko ko ima dva radnika da gradi rafineriju – pitao je, pored ostalih, funkcioner vladajućeg Pokreta za Smederevo, Bogoljub Spasojević koji nije podržao ugovor o zakupu.

Ko je zapravo „Komiko oil”? To je srpska firma – ćerka američko-holandskog konzorcijuma „Komiko oversiz”. Sedište je u Beogradu, a uskoro bi trebalo da bude preseljena u Smederevo, jer to zahteva ugovor o zakupu zemljišta. Osnovana je u decembru 2007. godine, nezvanično, da bi konkurisala za izgradnju rafinerije u našoj zemlji. Trenutno ima dva radnika i to direktora bugarskog porekla Vencislava Tijankova Ivanova i zamenika Radomira Radivojevića. Njen osnivač, „Komiko oversiz”, registrovan je 2006. godine sa sedištem u Amsterdamu. Reč je o konzorcijumu tri američke firme: „Brajan Marej” iz Njujorka, „Bejzik ekvipment” i „Globalgas enerdži grup” iz Hjustona.

Firma „Brajan Marej” zapravo je investicioni fond sa sedištem u Njujorku. Nezvanično, „Marej” je u Evropi učestvovao u privatizaciji mađarskih i čeških banaka, a u Srbiji bi trebalo da finansira izgradnju smederevske rafinerije, delom iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, delom iz sopstvenih izvora, saznaje „Politika”.

„Bejzik ekvipment” bavi se proizvodnjom opreme i postrojenja za rafinerije. Najveći plasman svojih proizvoda ova firma imala je u Teksasu gde je ugradila opremu za stotinak rafinerija. Oprema za rafineriju u Smederevu već je spremna, a navodno, reč je o najsavremenijoj tehnologiji koja može da prati propisane standarde i ujedno, eliminiše iz derivata nafte sve nedozvoljene sastojke bez dodatne modernizacije. Postrojenja u Smederevu moći će da isprate propise EU i bez naknadnih investicija da proizvode „evro-5” i „evro-6” koji će biti obavezni od 2014, odnosno 2018. godine, tvrdi izvor „Politike” blizak investitorima.

„Globalgas” je kompanija koja, nezvanično, poseduje bušotine nafte u Nigeriji i bivšim sovjetskim republikama. Treći je po redu snabdevač istočne obale SAD tečnim naftnim gasom. Smederevsku rafineriju ova kompanija snabdevaće sirovom naftom koja će biti dopremana brodovima do luke Konstanca odakle će baržama stići do Smedereva.

Sumnje da će se investitor baviti „mutnim poslovima” na obali Dunava kod Smedereva kad se dočepa zemljišta, trebalo bi da su otklonjene novim tekstom ugovora o zakupu koji je usvojila lokalna skupština. Tu je jasno precizirano da „u slučaju da rafinerija prestane da radi pre isteka zakupa, lokacija može da se koristi jedino prema Prostornom planu posebne namene koji je usvojila srpska vlada”.

Državni vrh, iako ne previše glasan po pitanju ove investicije, odobrio je projekat u Smederevu. Rafineriju je podržala i američka ambasadorka u Beogradu, Meri Vorlik. Ona je rekla da su predstavnici ambasada spremni da podrže „Komiko oversiz” i pomognu im da projekat uspe.

Gradonačelnik Smedereva, Predrag Umičević (DS), dobar deo svog mandata potrošio je u borbi da u grad dovede ovog investitora. Uprkos optužbi, koje su tri i po godine „pljuštale” na njegov račun, od onih da je „u dilu” za taj posao, da je to „njegov projekat života”, te da krši zakon i ne mari za zdravlje sugrađana, Umičević nije odustao od rafinerije čak ni kada je skupština u januaru rekla „ne”. Na popravnom ispitu za ugovor o zakupu, prvi čovek Smedereva, na kraju je, kako kaže, „pobedio za grad”.

– Izgradnja još jedne rafinerije u Srbiji predstavlja nacionalni interes. Naša zemlja će na taj način postati regionalni lider u proizvodnji naftnih derivata. Najveća grinfild investicija u Srbiji, vredna više od 250 miliona dolara, omogućiće da Smederevo postane dominantna tačka u snabdevanju, ne samo srpskog, već i hrvatskog i makedonskog tržišta – rekao je Umičević.

Olivera Milošević

Izvor: politka.rs

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest