EU traži istragu o Mirku Cvetkoviću i Železari?


04. jul 2012. DRUŠTVO – Izvor: Akter – Tragom informacije da će novoj vladi Srbije odmah po formiranju na agendu biti stavljen zahtev EU da se preispita i funkcionisanje klana dosadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića, koji je u proteklim godinama kontrolisao gotovo sve finansijske tokove u Srbiji, „Akter“ je od više izvora u nadležnim pravosudnim i bezbednosnim institucijama proveravao karakter te informacije. „Akter“ je došao do spoznaja koje ukazuju da je saslušavanje Mirka Cvetkovića i jednog broja drugih lica izvesna stvar, ukoliko bude, citiramo naš izvor, „političke volje“, pošto dosad to nije bio slučaj.

Ovo je još jedan slučaj koji ukazuje da je Srbija nalik banana državama, gde je politička volja nosioca najviših funkcija vlasti jača od snage institucija i snage zakona.

Prema dokumentima i podacima u koje je „Akter“ imao uvid, očigledno je da je premijer Mirko Cvetković obmanuo javnost kada je krajem januara ove godine, prilikom kupovine vlasničkog udela u smederevskoj železari od američke kompanije „Ju-Es stil“, istakao „da će nivo troškova biti niži nego da je železara prestala sa radom i da je bez posla ostalo više od 5.000. ljudi“. Dodao je da neće biti povećanja budžetskog deficita i da se sredstva mogu obezbediti i kreditima od banaka.

Prema finansijskim podacima o Železari „Smederevo“, u koje je „Akter“ imao uvid, zaključno sa 2011. godinom, dok su njom upravljali Amerikanci koji su u januaru 2012. godine tu železaru prodali za jedan dolar Vladi Srbije, stiče se utisak da je to štetan aranžman po Republiku Srbiju, njen budžet, zaposlene u železari i građane Srbije u celosti.

Pitanje koje se postavlja jeste zašto je zaista smederevska železara kupljena i na taj način „Ju-Es stilu“ omogućeno lagodno izvlačenje iz njihovih korporativnih i poslovnih problema, a na štetu građana Srbije koja se meri stotinama miliona evra prema podacima u koje je „Akter“ imao uvid.

Premijer Cvetković je istu železaru prodao 2003. godine kao potpisnik kupoprodajnog ugovora sa „Ju-Es stilom“ u toku vanrednog stanja u zemlji izazvanog atentatom na premijera Đinđića, u ulozi direktora Agencije za privatizaciju. Tada, 2003. godine, železara je prodata za 23 miliona dolara, oslobođena svih njenih dotadašnjih dugova koji su se merili u stotinama miliona evra, čime su dugovi železare prevaljeni na budžet Srbije, poverioce i naposletku građane Srbije, dok je „Ju-Es stil“ dobio železaru za „smešnih“ i transparentnih 23 miliona dolara.

U januaru mesecu 2012. prilikom kupovine smederevske železare od istog tog „Ju-Es stila“ Vlada je saopštila da železara u Smederevu raspolaže sa obrtnim kapitalom u vrednosti od 100 miliona dolara, dok je procenjena vrednost osnovnih sredstava oko 250 miliona dolara.

Prema podacima i dokumentima u koje je „Akter“ imao uvid, to je najobičnija obmana javnosti, jer je sa datumom 31. 12. 2011. godine Železara „Smederevo“ imala gubitke iznad visine kapitala, a to sa računovodstvenog jezika na prevod svima razumljivog jezika znači visinu duga iznad vrednosti celokupne vrednosti kompanije. Taj dug je na dan 31. decembar 2011. godine iznosio, precizno, 34 milijarde 816 miliona i 223 hiljade dinara (34.816.223.000 dinara), što je u evro iznosu bilo oko 340 miliona evra po tadašnjem kursu.

Kad se tome pridodaju podaci o prihodima i rashodima u koje je „Akter“ imao uvid, a ostvarenih od prodaje roba i usluga smederevske železare u toku 2011. godine, zaključno sa 31. 12. 2011. godine, uočljivo je da su tu poslovnu godinu Amerikanci završili sa neto gubitkom od 15 milijardi 639 miliona 009 hiljada dinara (15.639.009.000 dinara), što je u evrima iznosilo oko 150 miliona evra po tadašnjem kursu.

Iz toga proizlazi da su od januara 2012, kad su se Amerikanci elegantno izvukli, a Vlada Srbije preuzela smederevsku železaru, gubici i dugovi nastavili da se gomilaju, i prema nezvaničnim procenama oni danas iznose više od 500 miliona evra, što vraća na pitanje zašto je Vlada Srbije kupila smederevsku železaru, tj. preuzela gubitke i dugove koji daleko nadmašuju vrednost kompanije u celosti, a sve pod izgovorom očuvanja 5.000 radnih mesta.

Kako nije reč o izuzetku, slučaju koji je izolovan, a koji ukazuje da je reč o štetnom poslu po Vladu Srbije i državni budžet, tragom informacije koja će dočekati novu Vladu Srbije, a koja se tiče klana Mirka Cvetkovića, koji je upravljao srpskim finansijama od 2007. godine, treba spomenuti i nelogičnost postavljanja Mirka Cvetkovića prvo za ministra finansija, a potom i za srpskog premijera.

S obzirom na to da je bezbednosna provera neophodan i sastavni deo postupka postavljanja najviših državnih funkcionera na položaj člana vlade, postavlja se pitanje kako su BIA i druge nadležne službe dale pozitivnu proveru kada je te 2007. godine bilo posve jasno i poznato da je Mirko Cvetković i tokom obavljanja dužnosti direktora Agencije za privatizaciju bio u specifičnim odnosima sa privatnom konsalting kompanijom koju je vodio kao njen direktor. Reč je o kompaniji „Ces Mekon“ koja je u vlasništvu Zvonimira Nikezića.

Zvonimir Nikezić je čovek koji je imenovan i da zastupa interes države u nedavno propaloj „Agrobanci“.
Nikezić i Cvetković su porodično-poslovno povezani dugi niz godina i na nekoliko nivoa. Dušan Nikezić, Zvonimirov sin, državni je sekretar u Ministarstvu finansija koje vodi Mirko Cvetković, dok njegov sin Pavle radi sa premijerovim sinom Aleksandrom u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji (JAA).

Premijer Mirko Cvetković je dugo godina radio u „Ces Mekonu“ Zvonimira Nikezića. U vreme dok je Cvetković bio na čelu Agencije za privatizaciju (od 2003. do 2004. godine) ta privatna konsalting kompanija zaradila je najviše novca za pružanje usluga, oko 180 miliona dinara. „Ces Mekon“ je za osam godina od Agencije za privatizaciju inkasirala više od pola milijarde dinara.

Ono što deluje neverovatno jeste činjenica da nikome nije bilo čudno da je Dušan Nikezić kao premijerov savetnik istovremeno obavljao još pet funkcija i primao tri plate: kao savetnik premijera, predsednik Nadzornog odbora EPS-a i predsednik UO „Energoprojekta“. Za to vreme bio je i član radne grupe za praćenje i koordinaciju privatizacije „Telekoma“ i član komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga za „Telekom“, što je tema koja zahteva posebnu pažnju. Poslednji „težak“ zadatak koji je premijer poverio Nikeziću jeste da bude šef radne grupe za Železaru „Smederevo“.

Saslušanja Mirka Cvetkovića će izvesno biti, srpsku javnost posebno interesuju odgovori na pitanja kako su Mirko Cvetković i njegovi saradnici tako uspešni konsultanti, a rezultati njegovog premijerskog staža tako porazni. Za vreme njegovog premijerskog mandata dinar je pao sa 80 dinara na 114 dinara za jedan evro, nezaposlenost se povećala sa 13,6 na 24 odsto, 257.922 ljudi izgubilo je radno mesto, a prosečna plata u Srbiji pala je sa 413 evra na 333 evra, i to dok su u svim državama u okruženju plate porasle i iznose više nego prosečna u Srbiji.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest