Dvanaest direktora za milion i po tona čelika


21. februar 2015. Izvor: Politika – Novo rukovodstvo „Železare Smederevo” treba da poveća proizvodnju čelika i da je održi na nivou ne manjem od 1,5 miliona tona godišnje, izričit je uslov koji je postavila sama kompanija na osnovu vladinog zaključka u tenderu koji je upravo objavljen na stranicama našeg lista.

Da bi „Železara” imala bolju budućnost vodiće je 12 direktora, jer se za toliko lica traže biografije za poslove proizvodnje, nabavke, prodaje, finansija, računovodstva i poreza, kao i finansiranja investicija. Još se ne zna za kolike će pare raditi, jer se upravo od njih traži da dostave predlog varijabilnog i fiksnog dela „naknade” u dolarima ili evrima. Varijabilni deo se mora vezati za određene pokazatelje vezane za profitabilnost.

Pošto je ovaj poziv nazvan „upitom za dostavljanje predloga za saradnju…” u njemu nisu tražene nikakve garancije niti se znaju posledice po menadžment ako ne uspe u onom na šta se obavezao. Ostaje nam da se nadamo da će to, verovatno, biti predmet ugovora između Železare (države kao vlasnika) i budućeg tima menadžera.

Iako se u javnosti govorilo da će izričiti uslov biti da novi menadžment ne otpušta svih 5.000 zaposlenih toga u javnom pozivu nema. Jer, od njih se traži da dostave i plan politike zapošljavanja i „jasno određene informacije o predviđenom broju zaposlenih”, kao i jasno odredive bruto zarade i ostala prava zaposlenih od aprila 2015. do decembra 2018. godine

Od novih direktora se traži i da oporave „Železaru” pod punim nadzorom države, koja je vlasnik kapitala, kao i da „obezbede finansiranje i upravljanje” takođe pod punim državnim nadzorom. Uvođenje novih tehnologija, osvajanje novih tržišta i pomoć u obezbeđivanju sredstava iz fondova EU za projekte poput zaštite životne sredine, infrastrukture i transporta takođe su na listi zahteva.

Da se đavo krije u detaljima jasno je iz detaljnog poslovnog plana koji budući upravljači treba da dostave, a koji „traži” bilans uspeha i novčanih tokova „Železare”, kao i plan i strategiju za prodaju kompanije. Plan treba i da obrazloži otvaranje novih tržišta i cenovnu strategiju. Od njih se traži da dostave i planirane cene ključnih finalnih proizvoda, kao i detaljni plan proizvodnje za sve finalne proizvode po predviđenim prodajnim tržištima. Traži se takođe i strategija nabavke za ključne sirovine poput koksa, uglja, kao i detaljan plan operativnih troškova i objašnjenje kako ih smanjiti u odnosu na sadašnji nivo troškova.

Plan finansiranja mora da sadrži detaljne uslove o zaduživanju kod banaka i dobavljača poput kamata, periodu otplate zajma, kao i planu zalaganja kolaterala (garancija) kojim bi se ovo postiglo. Mora biti priložen i spisak banaka za koje se očekuje da bi mogle da budu potencijalni finansijeri. Listu zahteva upotpunjuju i investicije sa iznosima ulaganja i vremenom otplate.

Rok za prijavu je 6. mart.

Nemamo jake menadžere

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da mi nemamo dobre menadžere za „Železaru”, ali nemaju ih ni dugi u svetu. Čeličana konstantno pravi gubitke i zato ne misli da je neki novi manadžment rešenje za problem.

– Pojam za čeličnu industriju na planetarnom nivou je „Ju-Es stil” i oni su svojim odlaskom dali ocenu o njenom poslovanju. Ni novi menadžment neće moći da eliminiše gubitak. Samo ukoliko ih prenese na državu javiće se neko da upravlja „Železarom”, jer niko nije naivan da ih preuzme. Uz gubitke koje pravi čeličana sada valja računati i na trošak plata – kaže Madžar.

J. Rabrenović

Velika svetska ponuda

Srbija se bori da sačuva svoju čeličanu u vreme kada na svetskom tržištu čelika vlada izuzetno jaka konkurencija od koje, kažu, sve vri i zbog koje čak i veliki proizvođači imaju ozbiljne padove profita, pa i gubitke na supstanci. Upućeni tvrde da je konkurencija na svetskom tržištu čelika danas mnogo jača nego na tržištu automobila.

Osamdesetih godina dvadesetog veka u svetu su postojala tri krupna centra za proizvodnju crnih metala – SSSR, SAD i Zapadna Evropa, da bi poslednjih decenija uz njih stale i metalurgije Kine, danas najveći proizvođač čelika u svetu, Indije, Japana, Koreje, Latinske Amerike, pa čak i Afrike.

Od početka svetske ekonomske krize i svetska industrija čelika je prolazila kroz potrese bez presedana. U 2007. godini ukupna svetska proizvodnja čelika iznosila je 1,35 milijardi tona, u čemu je udeo Kine iznosio 36,6 odsto.

Prema podacima Svetske asocijacije čelika (WSA), u 2014. godini u 65 zemalja, koje proizvode oko 99 odsto svetske proizvodnje, izliveno je ukupno oko 1,63 milijardi tona čelika. U 2013. u ovim zemljama proizvodnja je dostigla 1,61 milijardu tona.

Interni dokument Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koji je početkom 2014. godine procurio u javnost, ukazuje na zabrinjavajuću budućnost proizvodnje čelika u svetu. Analitičari OECD-a su naveli da je finansijska situacija u svetskoj industriji čelika lošija nego za vreme krize s kraja devedesetih. Razlog je višak kapaciteta, smanjena profitabilnost i rat između pojedinih velikih igrača na tržištu čelika.

Višak kapaciteta je postao zabrinjavajući, finansijska situacija u industriji je slaba, a protekcionističke mere pojedinih država se nastavljaju, upozoravaju iz OECD-a. I pored toga, u 2014. godini očekivao se rast proizvodnje čelika od 3,1 odsto, a u 2015. za 3,3 procenta, što je ipak usporavanje imajući u vidu da je u 2013. godini zabeležen rast od 3,6 odsto.

Zbog velike krize u kojoj je već poduže, nedavno je Evropski parlament predložio rezoluciju o sektoru čelika Evropske unije. Potražnja za čelikom je u Evropi još uvek ispod buma iz 2007. godine, a višak proizvodnih kapaciteta je najmanje 40 miliona tona godišnje.

Zanimljivo je da je bivša SFRJ imala čak 12 železara, od toga deset većih. Osamdesetih godina prošlog veka većina je radila sa gubicima. Portal Ekonomske vesti prenosi procenu Svetske asocijacije za čelik da je među državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ u 2014. godini najviše čelika proizvela Bosna i Hercegovina – 793.000 tona. Železara „Zenica” bila je najveća u tadašnjoj zajedničkoj državi. Sledi Slovenija, sa prošlogodišnjom proizvodnjom od 615.000 tona. Slovenija je u vreme SFRJ imala tri železare – „Štore”, „Jesenice” i „Ravne”. Danas su „Jesenice” i „Ravne” u sastavu Slovenačke industrije čelika.

Srbija je po prošlogodišnjoj proizvodnji čelika bila na trećem mestu sa 583.000 tona, a Makedonija na četvrtom sa 188.000 tona. Poslednja je Hrvatska, sa proizvodnjom od 159.000 tona. Crna Gora i njena železara u Nikšiću se, na ovoj listi Svetske asocijacije za čelik, ne pominje.

Al. Mikavica

U Železari nema prekobrojnih

Prema studiji koju je svojevremeno za potrebe „Železare Smederevo” radio „Ju-Es stil”, dok je bio vlasnik čeličane, za rad jedne visoke peći neophodno je 5.050, dok je za obe potrebno 5250 radnika. Trenutno, na platnom spisku te fabrike nalazi se 5.030 zaposlenih, uključujući i one koji su u poslednjih godinu dana primljeni na određeno vreme.

Ovo je za „Politiku” potvrdio Bojan Bojković, izvršni direktor za finansije u smederevskoj železari.

Ova studija rađena je prema vrlo strogim kriterijumima i predstavlja realne potrebe „železare” u obe varijante, objašnjava Bojković.

Sudbina radnika srpske čeličane zavisiće od odluke države o njenoj budućnosti. Da je „Esmark” došao, ne bi bilo otpuštanja jer, prema tvrdnjama Bojkovića, broj radnika nije bio kamen spoticanja u pregovorima, kako su neki mediji pisali.

Kako će uslovi za novi menadžment fabrike biti gotovo identični onima iz tendera, nameće se zaključak da ni u toj varijanti neće biti viška radne snage, tačnije neće doći do otpuštanja. Međutim, mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da je upravo ovoliki broj radnika velika prepreka za rešavanje statusa „železare” jer, navodno, optimalne potrebe proizvodnje zahtevaju mnogo manje radne snage.

U ovom trenutku sve ostaje po starom. Da li će, međutim, doći do dogovora sa nekim od profesionalaca u svetu čelika, ostaje da se vidi. Vest „Politike” o dolasku Slovaka Petera Kamaraša na čelo budućeg menadžmenta „železare”, Bojković nije hteo zvanično ni da potvrdi, ali ni da demantuje. Kaže, da je uslov da „taj menadžment unese u posao neki novac ili obrtni kapital”.

Očekujem da se na poziv države javi više njih sa jasnim biznis planom, a Vlada Srbije će razmatrati svaki plan ponaosob i doneti najbolju odluku, dodaje on.

Slično misli i Mileta Gujaničić, lider Nezavisnog sindikata metalaca u „železari”.

Država neće tražiti nekog ko ima diplomu neke prestižne svetske škole i dobre ocene na fakultetu, a nema iskustvo i praktično znanje u ovoj oblasti. Nama ne trebaju samo obrazovani menadžeri, već pre svega ljudi koji znaju da prodaju čelik i što je najvažnije, uz to znanje imaju i šta da ponude, na primer u sirovinama ili novcu. Dakle, trebaju nam dobri biznismeni u ovoj struci, ljudi koji imaju ovde interes da nešto zarade, a ujedno i nas izvuku iz propasti, kaže Gujaničić

Nema više pregovora sa Esmarkom

Komentarišući izjavu Džejmsa Bušara da „Esmark” još uvek „stoji na raspolaganju Vladi Srbije za dogovor oko ’železare’”, Bojan Bojković kaže da je proces privatizacije zaključen i da sada svako ko želi eventualno da kupi čeličanu, mora ispočetka da prođe ceo proces po zakonima Srbije.

Upitan da prokomentariše spekulacije medija o firmi „ Esmark Evropa” u Holandiji koja je registrovana nedavno, da bi konkurisala za kupovinu „železare”, Bojković kaže da je ta kompanija bila samo formalno-pravni ponuđač na tenderu, isključivo iz pravnih i poslovnih razloga, te da drugi motivi , koliko je njemu poznato, nisu postojali.

O. Milošević

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest