“Država unižava školu polako i postepeno”


21. februar 2017. KULTURA – Izvor: Danas – Poruka tribine „Problemi autoriteta i slobode kao izazovi savremenog obrazovanja“, koja je održana u Smederevu, povodom srpskog izdanja knjige Filipa Merijea „Pedagogija – mora se pružiti otpor“, u najkraćem glasi: Treba pružiti otpor!

„Odupiremo se tome što država radi. Država unižava školu polako i postepeno, mislim da to vidim, da se to dešava. To me ne sprečava da najbolje radim ono što radim i da od toga bude koristi. To je taj otpor koji treba pružiti i koji pominje Merije“, smatra dr Ljiljana Levkov, psiholog.

Otpor koji stoji u naslovu Merijeove knjige, kaže Levkov, može da se razume kao otpor koji treba pružiti svemu onome što ugrožava uspostavljanje, postajanje, razvoj i dostizanje ličnosti punog kapaciteta individualne, odgovorne ličnosti i dodaje da je to pre svega ovaj potrošački mentalitet i celokupna potrošačka ideologija „što nas uravnjuje, obezličuje i ostavlja bez drugih želja osim onih za koje se daje novac i uzima roba“.

Ona poručuje svima koji smatraju da obrazovanje predstavlja nešto vredno i važno, da će u ovoj knjizi pronaći sagovornika „i to izuzetnog“, navodeći da Merije „oseća raskošne moći pedagogije i smatra ga ozbiljnim civilizacijskim pozivom.“

Prevodilac pomenute knjige na srpski, dr filoloških nauka Jovica Mikić, nastavnik francuskog jezika, formater za nastavnike, dokumentalista i prevodilac, apostrofira mišljenje autora, koje i on deli, da situacija u savremenom obrazovanju i vaspitanju jeste nepovoljna i da nije dobro ići linijom manjeg otpora, već pojedinci, grupe i zajednica treba da se angažuju i da menjaju stvari.

„Meni najviše smeta nipodaštavanje, zanemarivanje škole i srozavanje svega učenog i stavljanje težišta na administraciju, pa imamo neku vrstu birokratizacije škole gde se javljaju „bezimeni autoriteti“. Otpor je to da kao nastavnik hoću da pišem pripreme, ali ne besmislene pripreme koje neće niko da pogleda i nemaju veze sa realnošću“, kaže pored ostalog Mikić.

Pored pitanja vezanih za ideje obrazovanja, razvoja ličnosti i društva, kao i smisla pedagogije, na tribini je ie ukazano da autoritet i autoritarnost, osim nekih slova koja dele, nemaju nikakve veze, kao i to da postoje dve vrste autoriteta. Onaj koji je institucionalno nametnut i drugi je onaj koji nastavnik kao pojedinačna osoba postepeno gradi kod svakog svog učenika.

„Autoritaran čovek je onaj koji ne oseća iskonsko poštovanje ni prema sebi ni prema drugome, nego se povija pod silom prisile, a tamo gde je jači i gde se ne povija, tamo demonstrira istu onu silu koja njega povija. To je autoritarnost.“

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest