Država kriva što otpad iz Železare nije uklonjen


24. april 2017. PRIVREDA – Izvor: Danas – Železara Smederevo ne odlaže opasan otpad u selima u okolini fabrike već je reč o šljaci koja može da se koristi kao građevinski materijal, saznaje Danas.

O problemu otpada koji Železara gomila u okolnim selima govori se već duže vreme, a sada je aktuelizovan pozivom poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da Železara pruži javnosti tačne podatke o tome kako postupa sa ovim materijama.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”, koji imaju svoju podružnicu u Železari, kaže za Danas da se ne radi o novonastalom problemu, već o nečemu što je prisutno u proteklih dvadesetak godina.

– Ono što je važno naglasiti je da Železara ne proizvodi bilo kakav opasan otpad. Dakle, primera radi aktivnosti fabrike ne dovode do stvaranja radioaktivnog ili hemijskog otpada. Najveći problem predstavljaju otpadne vode koje se izlivaju u reku Ralju. Istoimeno selo ima problem sa tim otpadom dok je u selima Vranovo i Radinac povećana koncentracija prašine i dima koji se stvaraju usled šljake odložene u tim naseljima. Može se konstatovati da žitelji tih sela opravdano protestuju. Iako nije reč o opasnom otpadu koji pogubno može da deluje na ljudsko zdravlje ipak nije prijatno u svojoj okolini imati otpadne vode, prašinu i dim – naglašava Veselinović. On dodaje da su za situaciju u kojoj se nalaze, krivi i žitelji tih sela jer je dosta njih bez građevinskih dozvola, potpuno nelegalno gradilo kuće u neposrednoj blizini fabrike.

– Razlog je bio taj što je većina žitelja radila u Železari, sela su faktički tako i nastala, te im je bilo u interesu da do posla ne moraju da putuju dugo. Samim tim našli su se na udaru otpadnih voda i industrijskog otpada koji je odlagan u okolini Železare. Dok je američki Ju es stil bio vlasnik smederevske železare žitelji tih sela su se takođe žalili zbog zagađenja životne sredine. Amerikanci su pak uložili znatna sredstva u opremu za zaštitu ekologije, odnosno filtere za prečišćavanje što je eliminisalo ili bar u znatnoj meri smanjilo problem industrijskog otpada. U međuvremenu se Ju-es stil povukao iz Srbije i do dolaska kineskog Hestila nije ulagano u održavanje opreme za zaštitu životne sredine što je dovelo do toga da industrijski otpad opet predstavlja pretnju za okolinu – ističe Veselinović.

Kontaktirali smo juče i nadležne u Hestil Srbija gde nam je kratko rečeno da je šljaka o kojoj je reč nastala pre nego što je kineska kompanija preuzela Železaru i da su nadležni u Vladi Srbije na sebe preuzeli da reše taj ekološki problem. Pozvali smo i Ministarstvo privrede gde su nam poručili da pitanja prosledimo pismenim putem ali odgovore nismo dobili do zaključenja ovog izdanja. Kako Danas nezvanično saznaje u krugovima bliskim Vladi Srbije, zaista se radi o problemu sa kojim je dužno da se pozabavi Ministarstvo privrede. – Nije reč o bilo kakvom opasnom otpadu ili materijalu već o šljaci koja je nagomilavana u proteklih 20-ak godina. Dakle ta šljaka nije od juče tu pa je pitanje zbog čega su pojedini meštani baš sada odlučili da potenciraju taj problem. Suština je da je u okviru Ministarstva privrede formirana radna grupa koja je sačinila plan za izmeštanje industrijskog otpada to jest šljake iz okoline fabrike i on će dalje biti prerađivan i korišćen kao građevinski materijal. Drugim rečima šljaka će biti izmeštena i radi se na tome da to bude urađeno u što kraćem roku – navodi naš sagovornik.

Podsećanja radi, Rodoljub Šabić je juče izjavio da je neophodno da nadležni pruže sve relevantne informacije, o navodima građana da se potencijalno opasni otpad iz Železare Smederevo odlaže u selima u neposrednoj blizini.

– Zbog otpada koji Železara konstantno odlaže na divlje deponije, građani su se obraćali, zabrinuti za životnu sredinu i svoje zdravlje. Kamioni sa šutom i drugim materijalima bez nadzora istovaruju otpad u par sela u okolini Smedereva – kaže Šabić.

Predsednik stranke Zeleni Srbije Ivan Karić kaže za Danas da Železara ne odlaže opasan otpad, već uglavnom materijal, koji bi mogao da se iskoristi kao sekundarna sirovina.

Koristite Facebook da komentarišete ovu vest