11. jul 2014. KULTURA – U okviru „Teatra u tvrđavi“ smederevska publika, zahvaljujući dugoj pozorišnoj tradiciji dobro upoznata sa različitim čitanjima komada Branislava Nušića, imala je priliku da prisustvuje izvođenju predstave koja nam, pored ostalog, govori o manje poznatom Nušiću. Radi se, naime, o predstavi „Devetstopetnaesta: tragedija jednog naroda“, prvoj pozorišnoj obradi istoimenog romana Branislava Nušića u istoriji srpskog teatra. Ambiciozni poduhvat odelotvoren u koprodukciji Kruševačkog pozorišta, Narodnog pozorišta u Nišu i Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice, vraća nas u okrilje mogućnosti za uspostavljanje dijaloga sa proteklim istorijskim periodima, u ovom slučaju, sa smrtonosnim vremenom Prvog svetskog rata. Rediteljsko rešenje Milana Neškovića ne uvlači gledaoca u prostor zasićen ideološko-političkim porukama i sugestijama, već se, slobodno od takvih elemenata, posvećuje isključivo humanoj, doživljajnoj dimenziji ratnih okolnosti, drami ugroženog i stradalničkog ljudskog bića u susretu sa zlom koje proždire živote i nadu. Specifičnost „Devetstopetnaeste“ je i u tome što se bavi kolektivnim junakom, srpskim narodom i njegovim tragičnim udesom, i uzajamnom prožetošću, slivenošću pojedinačnog i kolektivnog. Junaci sa svojim potresnim pričama, sa svojim ranama i gubicima profilisani su u ravni opštenarodnog stradanja, što je i potcrtano scenskim postupkom koji podrazumeva konstantno prisustvo najvećeg dela glumačke ekipe pred posmatračima. Moćna i atraktivna scenografija, u kombinaciji sa muzikom Divne Ljubojević i sastava „Melodi“, predstavlja jedan od najjačih aduta ovog pozorišnog dela. Vagoni u kojima (ili na kojima) se nalaze, susreću, ispovedaju likovi, sa prtljagom bola ali i ljudskog dostojanstva prevazilaze razlike kretanja i nekretanja, govora i ćutanja, vremena i večnosti, života i smrti.
Duh dostojanstvenog obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata doziva melodije koje oreolom slave ovenčavaju seni srpskih stradalnika. Tuga i ponos, snaga rodoljublja, slivenost opela i himne, kroz pesmu se utkivaju u besmrtnost, i vode tragom predaka po bojištima Velikog rata, oživljavaju povorke Albanske golgote, ostavljaju belege na Krfu, Vidu, u Bizerti, pohode tišinu solunske kosturnice. Završno festivalsko veče u znaku je muzičkih zdanja koja, kao spomenici od tonova, čuvaju dodir sa horizontima istorijske samosvesti i pulsiraju poput ranjavog bila čitavog jednog naroda. U muzičkom programu pod naslovom „Kreće se lađa francuska“ nastupaju Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, AKUD „Lola“, kao i renomirani vokalni solisti Merima Njegomir, Biljana Krstić i Dragoljub Bajić. Dirigenti su Vojkan Borisavljević i Pavle Medaković. Program vode dramski umetnici Marija Jovanović i Nebojša Dugalić. Pre toga održaće se svečana dodela nagrada prvog pozorišnog festivala „Teatar u tvrđavi“, 11. jul u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo.
