03. jul 2015. DRUŠTVO – Izvor: Naše novine – Na kućne adrese više od 800 bivših radnika fabrike železničkih vozila „Želvoz“ ovih dana stižu zapisnici kojima ih Poreska uprava obaveštava da državi duguju po nekoliko desetina hiljada dinara, na ime razlike nastale zbog neprimenjivanja „solidarnog poreza“ prilikom obračuna zarada isplaćenih u drugom kvartalu prošle godine. Greške u sistemu državne administracije nisu novina, ali za ne malo iznenađenje je činjenica da Poreska uprava traži razliku u novcu koji nije ni uplaćen na račune radnika.
Naime, prema Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, poznatijem kao „solidarni porez“, svim licima kojima je od aprila do novembra prošle godina isplaćivan novac iz budžeta, ako je reč o sumi višoj od 60.000 dinara, uplata je bila umanjivana prema važećem pravilniku. Navedeni zakon predviđao je umanjenje „mesečnih“ prihoda, pa su u tom periodu smanjivana sva primanja, čak i ako je reč o kumulativnoj isplati zarada koje su kasnile ili drugih naknada licima koji dobijaju novac iz državne kase. Tako je, prema zapisnicima koje sada dobijaju bivši radnici „Želvoza“, Poreska uprava utvrdila da im na zarade koje su im isplaćene od aprila do juna 2014. godine nije obračunat „solidarni porez“, te država od svakog fizičkog lica ponaosob zahteva povraćaj novca, što je sada već ukinutim zakonom i predviđeno.
Bivši zaposleni Dragan Mašić, tokom razgovora sa novinarima, u ruci drži dva papira – pomenuti zapisnik Poreske uprave o povraćaju novca i tužbu kojom zahteva od „Želvoza“ isplatu zaostalih zarada koje mu nisu legle na račun, a zbog kojih mu je, kako objašnjava, poreska i zakucala na vrata.
-Otišao sam iz firme u martu prošle godine uz otpremninu. Iako je sporazum predviđao da nam nakon toga budu isplaćene i zaostale zarade, to se nije dogodilo. Zbog toga sam i tužio „Želvoz“ i dobio ih na sudu u aprilu ove godine. Prema toj presudi, fabrika mi za period od decembra 2010. do marta 2014. godine duguje 226.000 dinara. Pare još nisam dobio. I bio sam šokiran kada mi je poštar pre nekoliko dana doneo ovaj papir iz Poreske uprave. U razgovoru sa bivšim kolegama saznao sam da nisam jedini, a zapisnici su stigli i nekim pokojnicima, čije su se porodice takođe našle u čudu – svedoči Mašić.
„Razlika“ koju bi državi trebalo da vrate razlikuje se od slučaja do slučaja, jer je i visina “uplata” bila različita. Primera radi, naš sagovornik “duguje” 38.800, a drugi njegov kolega oko 55.000 dinara. Većina se odlučila da uputi prigovor na zapisnik, a šta će se dalje dešavati niko ne zna.
-Javnosti se obraćam za slučaj da se sutra ne desi da mi na kućnu adresu opet stignu neosnovana „potraživanja“ zbog propusta poslovodstva i direktora. Šta znam šta će da bude, firma je u stečaju, ovaj će negde da se skloni, sutra može opet neko da dođe i kaže da odluke bivših direktora ne važe i da nam opet nešto traže. A niko od bivših direktora ni za jedan propust do sada nije odgovarao – objašnjava Mašić.
Prema zakonu o tzv. „solidarnom porezu“, Poreska uprava je bila dužna da po okončanju kalendarskog tromesečja izvrši proveru da li je neto prihod zaposlenih u javnom sektoru izvršen u skladu sa ovim zakonom. Zapisnici su, međutim, urađeni 23. marta ove godine, a na adrese bivših radnika stižu ovih dana, baš u vreme kada je u “Želvozu” proglašen stečaj. Oni su u obavezi da uplatu razlike koja je kontrolom konstatovana izvrše u roku od mesec dana.
U filijali Poreske uprave u Smederevu bilo je nemoguće saznati na osnovu kog dokumenta su rađeni zapisnici, kao i kako je moguće da se od bivših radnika traži povraćaj novca za razliku u zaradama koje nisu ni dobili. Direktor filijale neće raditi do ponedeljka, a ostali zaposleni izričiti su da nemaju ovlašćenja za davanje bilo kakvih izjava i objašnjenja novinarima.
U “Želvozu” se, takođe, niko nije javljao na telefon, a na pozive novinara našeg portala nije odgovorio ni zastupnik kapitala i direktor fabrike Milorad Stojković Bez odgovora tako ostaje i pitanje zašto u “Želvozu” prilikom obračuna zarada nisu primenili tada važeći pravilnik o tzv. “solidarnom porezu”, kako je moguće da je fabrika državi prijavila isplatu zaostalih plata bivšim zaposlenima, a da taj novac nije legao na njihove račune, kao i gde je, eventualno, završio novac, za koji država sada uredno zahteva povraćaj razlike.
Ukoliko bi se ispostavilo da su Poreskoj upravi prikazani lažni podaci, reč je o krivičnom delu, a za firme i odgovorna lica koja su “propustila” da prilikom obračuna isplata primene Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru predviđene su prekršajne kazne. Da li je reč o slučajnom propustu, neznanju, nameri, ili je posredi nešto drugo, pitanje je na koje odgovor treba da pronađu nadležni organi.
