06. mart 2013. PRIVREDA – Dok je takozvani „Plan B“ za Železaru Smederevo, nakon neuspelog tendera, u sindikalnim krugovima dočekan uglavnom pozitivno, stručna javnost ima potpuno drugačije mišljenje i smatra da je država počinila veliku grešku.
„Plan B“ podrazumeva da Železara u narednom periodu na tržištu nastupa kao državno preduzeće koje u perspektivi traži stranog strateškog partnera. Ocenjeno je da je Železara od strateškog značaja za srpsku industriju i da po svaku cenu treba pokrenuti proizvodnju. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, čija podružnica deluje u Železari kao reprezentativna, slaže se da je odluka da fabrika obnovi rad dobra.
– To će to obezbediti egzistenciju za 5.200 zaposlenih i za oko 30 do 40 hiljada ljudi koji posredno zavise od sudbine te fabrike. Jasno je da nema pokretanja metalske industrije Srbije bez pokretanja rada Železare Smederevo i stoga je dobro što je doneta odluka da se upali „visoka peć“ – ističe naša sagovornica.
Ona kaže da je bolje da Železara radi makar i sa gubicima nego da proizvodnja stoji.
– U ovom trenutku sve svetske čeličane posluju sa minusom, pa ako je situacija takva, ne vidim razlog zašto ne bi radila i naša železara. U drugim državama gubitke čeličana sanira država davanjima iz budžeta i takav slučaj treba da bude i kod nas. Ako je naša država „šakom i kapom“ pomagala brojne strane investitore kako bi pokrenuli proizvodnju u Srbiji i otvorili radna mesta, zašto ne bi pomogla i domaću kompaniju koja je od strateškog značaja? Za nas sindikalce apsolutno je nebitno kako će država obezbediti potreban novac, najvažnije je da radnici u Smederevu rade, a Vlada neka osmisli uštede na drugoj strani – naglašava Ranka Savić.
Ona, ipak, dodaje da nije trajno rešenje da Železara u nedogled posluje kao državno preduzeće, već da je paralelno sa pokretanjem proizvodnje potrebno tražiti i stranog kupca za fabriku koji bi na sebe preuzeo obavezu finansiranja proizvodnje.
– ASNS podržava odluku da radnici primaju 80 odsto zarade u narednom periodu dok se ne pronađe strateški partner, ali uz uslov da menadžment prima plate čiji iznos ne sme da bude veći od onog u javnim preduzećima, što znači 160 hiljada dinara. Razlog što smo postavili ovakav uslov je što oko 200 menadžera u Železari prima plate između 1.500 i 3.000 evra. Mi smo protiv toga da plate menadžmenta budu iznad 160.000 dinara dok država rukovodi fabrikom, a kada bude pronađen strateški partner, nemamo ništa protiv da novi privatni gazda poveća plate menadžmentu – kaže Ranka Savić.
Sa druge strane, stručna javnost nije optimistična kada je reč o mogućnosti uspešnog poslovanja Železare Smederevo bez pronalaženja odgovarajućeg strateškog partnera koji bi uložio potrebna sredstva u proces proizvodnje.
– „Plan B“ je veoma loša zamisao koja će državi stvoriti samo nove gubitke, a neće dovesti do bilo kakvog racionalnog rešenja. Železara Smederevo je faktički podržavljena još u trenutku kada ju je Vlada za simboličan iznos otkupila od američke kompanije Ju-es-stil. Pokušaj da radi bez strateškog partnera je poguban, ekonomski potpuno neutemeljen i velika je greška što se Vlada Srbije opredelila za tako nešto. Podsećam da je Ju-es-stil mesečno izdvajao oko pet miliona evra za plaćanje radne snage, a na godišnjem nivou je trpeo gubitke od 150 do 180 miliona evra. To znači da je realno očekivati da će sada naša država trpeti tolike gubitke, a pored toga moraće da na mesečnom nivou obezbeđuje plate za zaposlene. Sasvim je jasno da će Vlada Srbije iz budžeta morati da pomaže, a veliko je pitanje kako će i odakle obezbediti ta sredstva, jer ona nisu predviđena budžetom – naglašava Milan R. Kovačević, konsultant za investicije. Prema njegovom mišljenju, nije trebalo pokretati proizvodnju koja će samo da stvara gubitke, već je trebalo samo brinuti o socijalnom zbrinjavanju zaposlenih dok ne bude pronađen novi kupac železare.
Izvor: Danas
