12. jul 2015. DRUŠTVO – Izvor: ALO! – “Ceo moj život promenio se tog dana, ali tek kada sam se vratila u Srbiju, usledio je šok, jer sam tada postala svesna da neću moći da hodam, pomeram ruke, noge, da normalno dišem… Prosto, srušio mi se ceo svet”, priča za “Alo!” Marija Milošević (35), profesorka i prevodilac engleskog jezika iz Smedereva koja je pre godinu dana na letovanju u Tunisu doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je ostala prikovana za krevet.
Marija se tog 14. jula prošle godine vraćala sa izleta u pustinji, kada se prevrnuo džip u kojem je bio njen suprug Ivan Vasić i još četvoro turista iz Srbije. Od svih putnika ona je najgore prošla.
– U koloni je bilo šest-sedam džipova. Moj muž je sedeo na mestu suvozača, a ja iza njega. Jeste bilo adreanalinske vožnje uz dine, ali kada smo izašli na ravan put, iz nepoznatog razloga naš vozač je počeo brzo i ludo da vozi i da pretiče druge džipove. Govorili smo da uspori, ali je on slabo razumeo engleski. Auto je počeo da se prevrće, ja sam se držala čvrsto za rukohvat, a moj suprug je ispao iz džipa… Kada je džip stao, ležala sam, a noge su mi visile van kola. Pomislila sam tada: “Dobro je, završilo se…” Do mene je onda došla neka devojka i pitala me da li osećam nešto, a ja sam rekla ne i onesvestila se – priseća se Marija nesreće posle koje se njen medeni mesec pretvorio u pakao.
U nesreći je zadobila prelom dva kičmena pršljena, prekid kičmene moždine, a bilo je pitanje i da li će preživeti. Operisali su je u bolnici u Susu, a sa suprugom, koji je zadobio višestruke prelome ruke, ocem i lekarima je komunicirala očima, jer je sve vreme bila na aparatima za disanje.
– U Tunisu sam bila mesec i po dana. Probudila sam se dva dana posle operacije. Bila sam u stanju šoka, nisam bila svesna svoje povrede. Mislila sam da će doktori sve da „oprave“ za dve-tri nedelje i da ću se vratiti kući. Sada me ne boli, osim ponekad vrat. Sve mi je paralisano, od vrata nadole.
Osećam samo vrat i gornji deo ramena, njih jedino mogu da pokrećem – priča za “Alo!” Marija, koju smo posetili na ortopediji bolnice u Smederevu, gde se nalazi od 31. marta.
Pored nje od ujutro do uveče dežura otac Toza (55). Njeno stanje se u odnosu na ono od pre godinu dana malo popravilo, ali još uvek diše na kanilu.
– U početku nisam mogla ni da gutam ni da pričam. Na VMA nisu bili sigurni da li ću prodisati sama i uz njihovo zalaganje sam uspela. Tek sam u novembru skinuta sa aparata za disanje. Tada sam izgovorila prve reči, šaputala sam. Sa logopedom sam od decembra opet učila da ponovo pričam – kaža Marija, koja odštetu za nesreću još nije dobila iako su u decembru pokrenuli postupak protiv firme koja je obezbeđivala transport u Tunisu, a koja je obećala da će istaći svoju visinu odštetnog zahteva. Ne zna ni da li je osuđen vozač koji je skrivio nesreću.
Marija uskoro treba da ode na lečenje u banju u Melencima, ali nakon toga treba da adaptira prostor u kojem će živeti, jer ne može više da stanuje na trećem spratu, bez lifta, ali za to nema novca. I dalje ima vežbe sa terapeutom, a laptop koristi tako što komunicira preko programa na glas, koji ima samo englesku verziju.
– Uvek sam bila optimista i nadam se da ću uspeti da se na neki način što više osposobim za život. Nikome ništa ne zameram. Najviše okrivljujem nemarnost i bezobzirnost vozača… – kaže Marija, kojoj su na kraju razgovora potekle suze.
Marija kaže da joj je cilj lečenje u inostranstvu, na Floridi i na Kubi, gde imaju dva dobra rehabilitaciona centra.
– Naš je plan da idem na operaciju sa matičnim ćelijama u Austriji ili negde u Evropi, ali jedna takva operacija košta 12.000 ili 13.000 evra, a treba ih nekoliko izvršiti. Rehabilitacija isto košta, velika suma je u pitanju jer bi trebalo nekoliko meseci da budem u centru. Samo za terapije bi trebalo mesčno izdvojiti po 3.000 dolara, plus treba da se plati prevoz, smeštaj, tu su i troškovi za pratioca… Treba više desetina hiljada evra. Onda bi mi se pokrenuo neki deo tela. Neću da odustanem od daljeg tretmana – ističe hrabra profesorka iz Smedereva.
Za Marijino lečenje u inostranstvu potrebno je mnogo novca, a prijatelji su dosad organizovali dve akcije. Broj dinarskog računa na koji građani mogu da uplate pomoć je 160-5400101091046-23, a glasi na ime Marijinog oca: Toza Milošević, Branislava Nušića 8/35, 11300 Smederevo. Broj deviznog računa je DBDBRSBG, IBAN RS 35160543020066131484, Banka Inteza, Milentija Popovića 7 b, 11070 Novi Beograd.
